Po završetku prve utakmice finalne serije Zapadne konferencije u kadru se našao Čarls Barkli u teget odelu, sa metlom u rukama. Uz osmeh je čistio pod i aludirao na ono što se od ove finalne serije očekuje nakon prve utakmice – da Lejkersi „počiste“ Nagetse.
Nema tima ili igrača koji nisu bili meta Barklijevih provokacija. Posle pobede nad Klipersima u sedmoj utakmici, Džamal Marej je dočekao svojih pet minuta da kaže Barkliju šta ima. Posle ubedljive pobede Lejkersa na Nagetsima, rezultatom 126:114, Čarls je dočekao svojih više od pet minuta.
Jer utisak iz prvog meča, važniji je od brojeva na semaforu koji su u nekim trenucima pokazivali i više od dvadeset razlike u korist igrača u zlatno-ljubičastim dresovima. A utisak je bio da Nagetsi nisu imali šanse.
Čak je i tokom prve četvrtine, dok je rezultat bio egal, izgledalo da se tim Majkla Melouna muči da ostane u igri. Lejkersi su počeli utakmicu sa Džavalom Mekgijem na centru, ali su posle šest minuta smanjili petorku na „small ball“ tako da je Entoni Dejvis igrao protiv Jokića. Jurio ga je u reketu kada se branio, a u napadu eksploatisao određene prednosti u igri. Do kraja druge četvrtine Jokić je skupio tri lične greške.
I ne samo Jokić. I Marej i Milsap.
U drugoj deonici Nagetsi su napravili 16 faulova, a Lejkersi su izveli 24 slobodna bacanja. Bilo je situacija kada igrač u žutom sevne laktom unapred, ali se sudije odluče za faul odbrane, ali je mnogo više bilo situacija u kojima su Lejkersi svojom napadačkom agresivnošću iznuđivali faulove i izluđivali Denver.
Reket tima Majkla Melouna bio je poluprazan, a očigledno se niži igrači Nagetsa plaše promaje jer nije bilo ni pomoći. Ulazi Lejkersa bili su oštri, snažni, a kada je prva linija odbrane Denvera dobro uradila posao, bacani su alej-upovi na vrh table koje su skupljali Dejvis i Hauard.
Tim iz Los Anđelesa je pokazao veliku napadačku širinu. Dejvis je ubacio 37 poena, Kaldvel-Poup 18, Lebron 15, Hauard 13. Džejms je podelio 12 asistencija, a Rondo 9, kao u svojim najboljim danima.
Duo Nagetsa sputan faulovima nije bio na nivou igara iz utakmica protiv Džeza i Klipersa.
Jokić je ubacio 21 poen uz 6 uhvaćenih skokova, a Marej 21 poen uz 5 podeljenih asistencija. Podršku su imali u Majklu Porteru Džunioru koji je ubacio 14 poena, ali je dobar deo tih poena došao kada je već sve bilo odlučeno.
Zanimljivo, u četvrtoj četvrtini u koju su ušli sa 24 poena prednosti, Lejkersi ništa nisu želeli da prepuste slučaju i na parketu su gotovo do kraja, bili ili Dejvis ili Lebron, iako sa druge strane nije bilo najbolje petorke.
Upravo to je slika prve utakmice finala Zapadne konferencije.
Lejkersi apsolutno ništa nisu želeli da prepuste slučaju. Kada je trebalo da budu agresivni – bili su, kada je trebalo da trče kontre – trčali su, kada je trebalo da pronađu rupe u odbrani Denvera – pronašli su ih.
Statistika ponekad nije kao bikini: podelili su 10 asistencija više (33:23), udarili 4 blokade više (6:2) i ukrali 7 lopti više (10:3).
Trener Nagetsa Majkl Meloun jednom je rečenicom sve objasnio.
„Ovo je bilo prelako“, rekao je nakon utakmice.
„Moraćemo da pronađemo rešenje za Dejvisa. Nismo uspeli ni malo da mu otežamo. Nismo uspeli ni da se snađemo u ovakvom ritmu i kriterijumu gde ljudi 24 puta izvedu slobodno bacanje u jednoj četvrtini. Pa to je ritam od skoro 100 bacanja po utakmici“.
Meloun je bio potpuno u pravu. Samo je pitanje šta će u narednim utakmicama moći da promeni. Ako Nagetsi odluče da udvajaju Dejvisa to će, verovatno, otvoriti prostor drugim igračima. Kriterijum svakako promeniti neće.
Jedino će, možda, Lebron do sledeće utakmice preboleti činjenicu da je od 101 glasa za MVP nagradu dobio samo 16. Tokom prve utakmice, sam je priznao, to mu je bio kerozin za letove po terenu.
Tagovi
