Živi su.
Denver Nagetsi plasirali su se u polufinale Zapadne konferencije drugu sezonu zaredom, iako su bili na konopcima i u zaostatku od dve pobede. Poslednji minut (ili nešto manje) sedme utakmice protiv Juta Džeza predstavlja animirani isečak iz prošlosti i budućnosti franšize.
Da je Konlijev šut, umesto da izađe iz obruča, u njega ušao bio bi to jedan od denverovski-tragičnih momenata. Ali nije.
Jokić je dobio loptu, nadriblao je do pozicije da igra leđima, napravio krug od 720 stepeni na stajnoj nozi i pogodio visoki horog protiv jednog od najboljih odbrambenih igrača lige. A onda je Heris imao svoj blistavi trenutak. Onda je Tori Kreg promašio polaganje. I naposletku taj Konlijev šut nije prošao kroz obruč.
Taj je koloplet momenata sve ono što Denver jeste – tim koji mora vredno da radi da bi uopšte došao u poziciju da taj rad naplati, mora da se vrti u krug i ponavlja greške, mora da bude briljantan i ishitren u kratkom roku i mora da ima makar malo sreće.
Od trenutka kada je otpočela izgradnja tima, ili bolje rečeno od trenutka kada je Jokić došao u Kolorado, Nagetsi su prešli upravo takav put. Bili su vredni, postavili su standard kako treba da izgleda unutrašnji rast, pokušavali su iznova i iznova – prvo da uđu u plej-of, zatim da u njemu ne budu slučajni prolaznici – i sada su konačno tu.
Očekuje ih polufinale konferencije protiv jedne od tri ekipe koje spadaju u grupu najvećih favorita za prsten.
Biće to idealna prilika da vide koliko su veliki put prešli do toga, ali i šta im nedostaje kako bi put produžili sopstvenim koracima.
Do sada je, zaključno sa poslednjom, dramatičnom utakmicom, postalo jasno da u Nagetsima postoje tri konstante.
Nikola Jokić je genije. On je mozak ekipe i on je sve ono što je Denveru potrebno kada se žuljaju ruke. Uvek zna koji je način najbolji da pomogne svom timu. I uvek je pametniji od protivnika.
Džamal Marej je veoma hrabar igrač. Ako nekome to nije bilo jasno ranije, onda je u ovoj seriji, protiv hipnotisanog Donovana Mičela, postalo evidentno da Marej ima gen šampiona. Igrač koga su terali da manje trenira, koji posebno uživa u trčanju kroz pola metra snega, neko je ko je tokom pauze očigledno shvatio u čemu je najbolji.
Denver Nagetsi su uporni do iznemoglosti. U stanju su da neograničen broj puta urade „mini reset“ i nakon toga isprave određene sitne ili krupne greške.
Zato će im serija protiv Los Anđeles Klipersa doći kao nagrada i kao test – nagrada za urađeno, a test za neke veće snove.
Jokić će konačno malo odmoriti od dosadnog i sveprisutnog Gobera. Ili će naći neki način da se žrtvuje jer pametni igrači i lideri uvek prepoznaju kako najbolje mogu da zaštite i unaprede tim.
Tagovi
