Jokić opterećen faulovima, sudije neopterećene realnošću i pobeda Dejvisovih Lejkersa: Da li su Nagetsi potrošili sva čuda za ovu sezonu?

Ostalo je još osam i po minuta do kraja prve četvrtine kada je Džamal Marej pogodio na asistenciju Nikole Jokića i doneo poslednje vođstvo Denver Nagetsima na meču – 9:8.

Od tog trenutka četvrta utakmica finalne serije Zapadne konferencije postala je jednosmerna ulica, a Denver nije iskoristio nijedno skretanje od brojnih koja su mu se ukazivala pa je na kraju ulice poražen rezultatom 114:108.

Lejkersi sada vode 3:1 u seriji.

Tim iz Los Anđelesa uspeo je da održava prednost tokom gotovo čitave utakmice zahvaljujući svojim dobrim potezima u odbrani, zahvaljujući Dejvisu i u nekim trenucima zahvaljujući sudijama. Nagetsi su uspevali da drže priključak tokom čitavog meča zahvaljujući lošim rešenjima Lejkersa u napadu, a zbog svojih loših rešenja nisu iskoristili ono što im je pruženo.

Nikola Jokić, najvažniji igrač Denver Nagetsa, nije bio u dobrom ritmu, a na to su posebno uticale lične greške koje su poremetile njegovu minutažu. Utakmicu je završio sa 35 odigranih minuta, a veći deo poslednje četvrtine proveo je na klupi. Kada se u četvrtoj deonici vratio na parket u razmaku od 46 sekundi napravio je svoju četvrtu i petu ličnu grešku i Meloun je morao da ga čuva.

To se posebno odrazilo na rezultat u poslednjih nekoliko minuta kada Lejkersi nisu mogli da pogode olimpijski bazen lopticom za stoni tenis, ali nije imao ko da zagradi pod košem Denvera i ekipa Franka Vogela je imala drugu šansu. Iz drugih šansi su u ovom meču postigli gotovo 20 poena, što je napravilo važnu razliku.

U tim situacijama, pred sam kraj utakmice, čak je i Rejdžon Rondo uspevao da bude najviši u skoku, jer su igrači Majkla Melouna nakon što se lopta odbije od obruča izgledali kao da čekaju da im bidermajer upadne u ruke.

Ipak, Denver nije smeo da rizikuje da Jokić dobije i isključujuću šestu ličnu grešku, a sudije su ovoga puta bile lake na pištaljci pa je skoro svaki 50-50 kontakt bio dosuđen na stranu Lejkersa.

Tako je meč završio sa 16 poena i 7 skokova.

Lebron Džejms je doživeo da mu se protivnička odbrana odmiče, kao da je 2011. godina – nije mogao da ubaci ništa ni sa distance ni sa poludistance u drugom poluvremenu. Ali je zato u nekoliko napada zaključao ubedljivo najkorisnijeg igrača Nagetsa na ovoj utakmici, Džamala Mareja.

Marej je ubacio 32 poena bez i jedne ubačene trojke. Podelio je osam asistencija i u potpunosti preuzeo odgovornost kada Jokića nije bilo. Međutim, protiv Lebrona u završnici nije mogao (neretko i pod faulom koji su sudije previdele).

I ponovo je čovek odluke, onaj koji je sve prelomio (a zamalo da isto uradi i sa svojim telom, pošto se najmanje tri puta umalo sam povredio) bio Entoni Dejvis. Pored ubačena 34 poena, Dejvis je uhvatio neke od najvažnijih ofanzivnih skokova i bio je veoma precizan u realizaciji, ubacivši 10 od 15 šuteva.

Tako su Lejkersi uspeli da na kraju jednosmerne ulice za Denver zazidaju izlaz i da od nje naprave ćorskokak.

Deluje da je na svakom skretanju pre tog ćorsokaka tim Nagetsa bio suočen sa lošim sudijskim odlukama – od toga da Dejvis sam izvrne zlog pa Milsap dobije faul, do toga da Lebron direktno po ruci udari Mareja – ali i da je to mogao da prevaziđe da je bolje organizovao brojne napade.

Već postaje izlizana floskula da „ako neko može da preokrene, onda su to Nagetsi“, ali zaista ne bi bilo iznenađenje da taj zlatno-ljubičasti zid u narednim utakmicama sruše igrači tima iz Kolorada.

Ipak, iako ovogodišnja statistika pokazuje da je 1:3 za njih povoljan rezultat, treba se podsetiti i one koja pokazuje da su Lejkersi od 37 serija u plej-ofu u kojima su vodili 3:1 pobedili u 36.