Joko Ono: Nije pravedno da tako malu zemlju poput Srbije stalno napadaju…

Oni koji i nisu baš nešto upućeni u lik i delo Joko Ono mogli bi pomisliti da poslednjih godina prisustvujemo njenoj tihoj rehabilitaciji. Pre nekoliko godina slavni njujorški Muzej moderne umetnosti – MoMA priredio je njenu izložbu „One Woman Show, 1960–1971“. Ubrzo je ispravljena i nepravda pa je Joko pridodata u autorskim pravima za pesmu „Imagine“ jer je i sam Džon Lenon priznao da je čuvena pesma njihovo zajedničko delo.

Za one upućenije to i nije bio popravni ispit i saznanje da Joko Ono nije bila obični „prtljag“ njenog slavnog muža – Džona Lenona. A ta etiketa „tovarnog sadržaja“ slavnog Bitlsa pratila je harizmatičnu japansku umetnicu od samog početka. Da zapravo ona ne bi bila niko i ništa da nije bilo Lenona. Teorije zavere su išle do toga da je „mračna veštica“ glavni krivac za raspad Bitlsa. Sve to je kasnije demantovano sa samog „vrha“, od druge polovine kreativnog štaba „buba“ – Pola Makartnija koji će reći da Joko nije nikakav uništitelj liverpulskog benda, čak i da je njen uticaj na Lenona bio veliki, izgovorivši i zasluge za već pomenuti klasik – pesmu „Imagine“.

Uoči velike retrospektive njene umetnosti u MoMA spomenuto je i da je pre nego što je upoznala Lenona ona već bila etablirani artist čija je dela hvalio Endi Vorhol. Ipak, svet je najviše prepoznaje po tim godinama provedenim sa Lenonom sve do atentata na njega (krvave naočari „lenonke“ su jednom bile takođe njeno umetničko delo). Najpoznatiji je njen antiratni angažman. Medeni mesec Džona Lenona i Joko Ono prerastao je u sedmodnevni boravak u krevetu hotelske sobe („Bed-in“). Taj prizor iz hotelskog kreveta i antiratni angažman repriziran je dva meseca kasnije u Montrealu uz prisustvo velikog broja novinara.

Antiratni angažman Joko Ono je od tih dana permanentan, kao i feminizam. Poslednja epizoda tog antiratnog angažmana locirana je u Srbiji, u Novom Sadu gde je otvoren njen umetnički rad „One Day…“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, nastao u saradnji sa Exit fondacijom.

Nedavno je spomenik mira u Srbiji, u Novom Sadu. Vi ste ikona borbe za mir, preživeli ste bombardovanje Japana, ovaj spomenik u Srbiji ima veliki značaj jer Srbija je zemlja koju ratovi nisu mimoilazili čak ni devedesetih. Šta znate o Srbiji i šta nam poručujete?

Kad god imam priliku, pokušavam da pošaljem poruku o miru, jer je mir ono što me zanima. Ovaj brod izgleda kao neki drugi brodovi, ali on simbolično govori o nadi za mir.

Šta znate o Srbiji?

To je prelepa zemlja, puna inteligentnih ljudi.

Pogledajte oko sebe i videćete koliko se svet promenio. Ponekad se zapitam da li je to posledica nade o kojoj smo Džon i ja govorili

Da li se sećate da ste vi i Džon Lenon 1969. godine poslali dva žira i pismo jugoslovenskom predsedniku Titu? Dvadesetak godina posle tog pisma u Jugoslaviji je izbio rat, a vaš poklon je danas 50-godišnje drvo. Kako ste reagovali na rat u Jugoslaviji koji je bio prvi i jedini rat u Evropi posle Drugog svetskog?

Nije pravedno da tako malu zemlju poput Srbije stalno napadaju. Volela bih da svi u regionu to shvate, i da se više čuvate.

Šta je danas ostalo od šezdesetih? Da li je deprimirajuće što su danas i dalje na sceni neke retrogradne stvari i ideje ali nema tako revolucionarnih stvari kao što je rokenrol, pa ni revolucionara i boraca kao što ste bili vi?

Ubeđena sam da tek nastupa vreme revolucionarnih ideja.

Mislite li da su danas mladi ljudi apatični? Brine li vas jačanje populizma i konzervativaca čak i u stabilnim demokratijama?

To nije njihova krivica. Postoje ljudi koji ne žele da buduće generacije budu pametne i informisane. Kakva zamisao!

Pol Makartni je rekao da je zahvaljujući vama Džon Lenon otkrio nove stvari i da bez vas možda ne bi napisao „Imagine“. Šta sada mislite: šta ste vi doneli Lenonu, a šta je on doneo vama?

Taj dar bio je nešto što smo oboje voleli.

Već je antologijska fotografija vas i Lenona u hotelskoj sobi u krevetu. Za šta biste se danas zavukli u krevet i mirno protestovali? Šta je ono što bi trebalo da nas zabrine?

Džon i ja nikada nismo zaboravili ono što smo tada uradili, ali i dalje radimo na tome. Pogledajte oko sebe i videćete koliko se svet promenio. Ponekad se zapitam da li je to posledica nade o kojoj smo mi govorili.

Vi ste i feministička ikona. Šta je za vas danas, u eri pokreta #MeToo, feminizam? Da li je seksizma i rasizma ranije bilo i više, ali se o tome nije govorilo tako otvoreno?

Na neki način i dalje čekamo trenutak kada ćemo ustati.