Još jedan državni udar u Africi: Ohrabreni generali i nemoć Zapada 

(Beta) – Pučem u Gabonu nastavljen je niz vojnih udara u afričkim zemljama u poslednje tri godine kojima su zbačeni lideri koji su bili saveznici Zapada, ali koji nisu svom stanovništvu obezbedili prosperitet i mogućnosti.

Novi državni udar istakao je koliko su se vojni oficiri osmelili u zemljama koje su često bile demokratije samo po imenu, kao i nemoć Zapada u regionu u kojem sve veći uticaj imaju Kina, Rusija i druge ekonomije u usponu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Vojni oficiri su u sredu saopštili da preuzimaju vlast u naftom bogatom Gabonu, poništivši rezultate spornih izbora u toj centralnoafričkoj državi kojim je aktuelni predsednik Ali Bongo Ondimba dobio treći mandat.

Puč u Gabonu je, kako piše Njujork tajms, poslednji u neobičnom nizu vojnih udara širom Afrike.

Svrgnuti predsednik, zatočen u svojoj rezidenciji, uputio je video poziv za pomoć, ali, ukazuje list, proslave na ulicama pokazuju da su mnogi Gabonci pozdravili pad porodične dinastije koja je dominirala zemljom pola veka.

Bongo, bliski saveznik Francuske, poslednjih godina je dobio međunarodno priznanje naučnika i konzervacionista zbog načina kako je štitio šume Gabona koje pokrivaju skoro 90 odsto zemlje.

Gabon je član Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i sedmi je po veličini proizvođač nafte u Africi. Međutim, Bongo (64) je vodio režim optuživan za kronizam i korupciju u zemlji u kojoj manjina deli njeno veliko bogatstvo, dok je gnev javnosti godinama tinjao.

Puč je naišao na skoro univerzalnu međunarodnu osudu, ukazuje Njujork tajms i ističe da za razliku od Nigera, gde su susedne zemlje nedavno zapretile vojnom akcijom, u slučaju Gabona nije bilo sugestija o primeni sile.

Vojni udar u relativno bogatom Gabonu, s nominalnim prihodom po glavi stanovnika od 8.800 dolara, usledio je posle sedam pučeva u zapadnoj i centralnoj Africi u samo tri godine, sve u bivšim francuskim kolonijama, ističe Fajnenšel tajms.

Analitičari kažu da su poslednji državni udari dobili na legitimitetu pošto je pao kredibilitet izbora i demokratske vladavine u većem delu Afrike, dok su lideri naučili da izigraju političke sisteme, pa se postavlja pitanje koja je razlika između vojnog udara i nameštenih izbora.

Poslednji državni udar je istakao u kojoj meri su se generali u regionu osmelili, a spoljni akteri nemoćni da utiču na događaje, rekla je Holud Hair, direktorka tink-tenka Konfluens advajzari u Sudanu, koji je i sam potresen nedavnim vojnim udarom.

Aleks Vajns, šef Programa za Afriku u tink-tenku Četam haus iz Londona, rekao je da nedostatak transparentnosti u izbornom procesu podriva legitimitet Bongoa.

Ove nedelje viđene su poznate slike – vojnici u uniformama na državnoj televiziji poručuju da su svrgli predsednika, masa na ulicama podržava pučiste, dok zapadne vlade osuđuju državni udar i bezuspešno traže da se oslobodi predsednik, piše Volstrit džurnal.

U sredu je došao red na Gabon, nekada jednog od najbližih saveznika Francuske u Africi i šestu bivšu francusku koloniju i zapadnog vojnog saveznika na tom kontinentu koji je doživeo državni udar u poslednje tri godine, svega pet nedelja posle svrgavanja predsednika Nigera Mohameda Bazume, kog takođe podržava Zapad.

Iako su Gabon i Niger umnogome različiti, dinamika koja pokreće vojne udare i izliv podrške neizabranim liderima je slična, ukazuje Volstrit džurnal. Postkolonijalne vlade, koje su dugo imale podršku iz Evrope i SAD, a često bile demokratije samo po imenu, nisu uspele da omoguće prosperitet i mogućnosti za mlado, sve veće i sve urbanije stanovništvo.

Nesposobnost Zapada da natera pučiste da popuste je odraz šire promene u Africi, gde ekonomije u usponu poput Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske često imaju veću težinu od Evrope i SAD, ocenjuje list, dodajući da je Rusija – uz pomoć dezinformacija i operacija grupe Vagner – liderima u Africi takođe omogućila alternativni narativ zapadnom kanonu demokratije i ljudskih prava.

Gabon, iako stabilniji od drugih zemalja koje su iskusile nemire poslednjih godina, pridružio se sve dužoj listi afričkih država koje predvodi hunta, piše Vašington post, ukazujući da je stvoren geografski pojas previranja širom podsaharske Afrike.

U Nigeru su 26. jula pobunjeni vojnici svrgnuli predsednika Bazumu u jeku političkih preokreta, porasta islamističkog ekstremizma i rasta uticaja Rusije širom regiona. Pristalice puča u glavnom gradu Nigera, Nijameju, kao i u susednim Burkina Faso i Maliju, primećene su kako mašu ruskim zastavama.

U Burkini Faso su se 2022. za osam meseci dogodila dva puča. Prvo je u januaru potpukovnik Pol-Anri Damiba zbacio predsednika Roha Kaborea uz obećanje da će povratiti bezbednost u zemlji posle porasta napada islamističkih ekstremista. A onda je u septembru sadašnji vođa, kapetan Ibrahim Traore, zbacio Damibu nakon što grupa vojnih vođa nije videla napredak u smanjivanju nasilja.

U Maliju je 18. avgusta 2020. grupa vojnika na čelu s Asimijem Goitom zbacila predsednika Ibrahima Bubakara Keitu, posle antivladinih protesta zbog korupcije, mera tokom pandemije, loše ekonomije i stalnih bezbednosnih pretnji. Početkom januara 2021. hunta je odustala od sporazuma iz septembra 2020. o tranziciji i izborima pošto je za predsednika postavljen Bah N’dav. U maju 2021. Goita je izveo još jedan državni udar i danas je još na vlasti.

U Gvineji je u septembru 2021. komandant specijalnih snaga Mamasi Dumbuia zbacio prvog demokratski izabranog predsednika te zemlje posle godina protesta zbog promene ustava koja je predsedniku omogućila treći mandat, kao i zatvaranja opozicionih kandidata.

U Čadu je u aprilu 2021, pošto je predsednik Idris Debi – koji je i sam došao na vlast udarom 1990. – poginuo u borbi protiv pobunjenika, predsednik parlamenta trebalo da preuzme funkciju šefa države. Međutim, vojni savet je preuzeo kontrolu i za predsednika postavio Debijebog sina, generala Mahamatu Idrisa Debija.

U Sudanu je 2021. general Abdel Fatah al-Burhan preuzeo kontrolu nad zemljom, okončavši klimav sporazum o podeli vlasti između sudanske vlade i vojnih snaga koji je stupio na snagu pošto je vojska svrgla predsednika Omara Hasana al-Bašira 2019. u jeku prodemokratskih protesta.