Tog junskog popodneva, sunce u Parizu je peklo. Duel španskog vunderkinda i mršavog talentovanog momka iz Srbije, u tom trenutku tek 63. tanisera na ATP listi, Parižanima nije bio važniji od popodnevnog ručka, naročito po takvoj vrućini, pa su tribine Filip Šatrijea bile poluprazne.
Rafael Nadal, branilac svoje prve gren slem titule, i teniser koji je tek počeo da gradi oreol nepobedivosti na šljaci, prvi je napravio brejk, ali je Novak Đoković odmah uzvratio. Osetio je da se sa budućim kraljem šljake može igrati, iako je u narednim satima izgubio oba seta, a potom i predao meč.
„On nije nepobediv“, rekao je na konferenciji mladi srpski teniser, što je kasnije Nadal prokomentarisao sa „Oh, da…“
Osamnaest godina i dva meseca kasnije, sunce nad Filip Šaprijeom je ponovo upeklo. Ovoga puta, za meč se tražila karta više, a svaka je plaćena papreno. Uz to, milioni gledalaca bili su prikovani za ekrane širom sveta.
A na terenu, kao i tada, stajali su španski vunderkind i talentovani momak iz Srbije, u svojim kasnim tridesetim godinama, sa 46 gren slem titula u vitrini, i 59 međusobnih susreta, od kojih su mnogi definisali moderni tenis. Dvojica najuspešnijih u svom poslu, danas su ukrstili rekete jubilarni 60. put. Vrlo verovatno i poslednji.
Novak Đoković savladao je Rafaela Nadala ubedljivije nego ikad, rezultatom 6:1, 6:4, i zabeležio treću pobedu nad Špancem na terenu na kojem je on još danvih dana krunisan za kralja šljake. Na terenu odakle je sve počelo, tog toplog juna 2006. godine.
Još jednom u karijeri, Đoković je potvrdio tezu da je Nadal na šljaci pobediv, međutim, ova će pobeda imati nešto drugačiji podtekst, s obzirom na to da se dvojica rivala trenutno nalaze u potpuno različitim fazama karijere.
Rafin surovi stil tenisa ostavljao je posledice po njegovo telo tokom čitave karijere, a poslednjih godina, uprkos nemilosrdnom takmičarskom mentalitetu i želji da i dalje bude na vrhu, te posledice polako su ga odvajale od tenisa i najavljivale kraj.
Sa druge strane, Đoković, koji je prethodne sezone osvojio 3 gren slem titule, i dalje ne pokazuje (značajnije) naznake usporavanja, pa je ishod meča mogao se naslutiti još sinoć, kada je bilo izvesno da će se dvojica gorostasa sastati u drugom kolu olimpijskog turinra.
Novak je od samog početka bio dominantan. Bekhend ga je služio dobro, kao i u prvom meču protiv Ebdena, a proradio je i forhend, i donekle servis. Na kraju krajeva, sa druge strane je, u kakvoj god formi on bio, stajao Rafael Nadal protiv koga na Šatrijeu mora da funkcionie apsolutno sve. Prvi set otišao je Đokoviću posle četrdesetak minuta.
Meč nije ništa drugačije izgledao ni u nastavku. Novak uzima dva brejka i lako dolazi do 4:0. A onda se i Nadal uključio u meč. Španac je vratio dva brejka i izjednačio na 4:4, međutim, bilo je to i poslednje što je osvojio do kraja meča.
Nadal nije pokazao mnogo, osim u ta četiri gema drugog seta. S vremena na vreme bljesnula bi neka forhend paralela iz trka, ali ništa više od toga. Novak je, u svom stilu, ostao fokusiran u momentima kada je gubio momentum i kada bi neki stari Nadal zakomplikovao meč. Na kraju, Đoković je 31. put slavio protiv Nadala i plasirao se u treće kolo Olimpijskih igara.
Novakova i Rafina 60. epizoda rivalstva možda nam nije pružila neizvesnost na koju su nas navikli. Nije to bio ni približno kvalitetan meč, kao nekadašnji veliki epici, čak nije bio toliko ni uzbudljiv. Međutim, ljubitelji tenisa koji su ovog popodneva odlučili da – za razliku od onog meča od pre 18 godina i dva meseca – vreme ručka provedu pokraj uzavrele šljake Filipa Šatrijea, uživali su u svakoj neiznuđenoj grešci, svakom promašenom servisu i svakoj varnici starog rivalstva dvojice najboljih, znajući da je ovo možda i poslednja epizoda najvećeg teniskog blokbastera u istoriji.
Tagovi
