Još jedan pogled na „švedski model“: „I pored svega, ovo će postati svetski model…“

Globalne polemike i dileme o takozvanom švedskom, liberalnom modelu borbe protiv koronavirusa, ne jenjavaju.

U Švedskoj je preminulo više od 3.500 ljudi, a te zemlja broji 10,23 miliona stanovnika. Broj smrtnih slučajeva je mali u poređenju sa brojem ljudi koji su izgubili bitku sa koronavirusom u drugim velikim zemljama, na primer, broj preminulih u SAD premašio je 85.000. Ali u odnosu na broj stanovnika Švedske, broj preminulih je u skladu sa zemljama koje su imale daleko veće epidemije, piše Biznis insajder, ističući kako „švedski model sada plaća cenu“.

Aprethodno je “ Forin afersa„, objavio analizu po kojoj švedski model, zapravo može da postane globalni.

Umesto da uvede zabranu kretanja ili proglasi vanredno stanje, Švedska je nakon izbijanja epidemije novog korona virusa pozvala građane da poštuju mere socijalnog distanciranja. Švedske vlasti su uvele određena ograničenja kako bi smanjile stopu rasta infekcije, kao što su zabrana javnih okupljanja sa više od 50 ljudi, zatvaranje barova, uvođenje daljinske nastave za srednjoškolce i studente, ali nije bilo strogih kontrola, novčanih kazni, niti intervencija policije, piše „Forin afersa„, a prenosi Blic.

Mnogi restorani i dalje rade, mada u njima ima malo gostiju, deca nižih razreda i dalje idu u školu, a, za razliku od susedne Norveške i nekih azijskih zemalja, Švedska nije uvela aplikaciju za praćenje kretanja, izbegavši ugrožavanje privatnosti i lične autonomije građana.

Prema projekciji Andersa Tegnela, glavnog epidemiologa švedskog Instituta za javno zdravlje, Stokholm bi mogao da stekne kolektivni imunitet već ovog meseca, a matematičar Univerziteta u Stokholmu Tom Briton izračunao je da bi imunitet od 40 odsto bio dovoljan da se zaustavi širenje virusa u tom gradu, a to bi moglo da se desi do sredine juna.

Iako Švedsku u nekim krugovima hvale zbog toga što je uspela da održi bar donekle normalno stanje u ekonomiji i zadrži stopu smrtnosti po stanovniku na nižem nivou nego Belgija, Francuska, Italija, Holandija, Španija i Velika Britanija, drugi je kritikuju zbog toga što nije uspela da zaštiti starije stanovništvo i imigrante.

Iako Švedsku u nekim krugovima hvale zbog toga što je uspela da održi bar donekle normalno stanje u ekonomiji i zadrži stopu smrtnosti po stanovniku na nižem nivou nego Belgija, Francuska, Italija, Holandija, Španija i Velika Britanija, drugi je kritikuju zbog toga što nije uspela da zaštiti starije stanovništvo i imigrante.

Ljudi u staračkim domovima čine više od 50 odsto smrtnih slučajeva od kovida-19 u Švedskoj, čemu je, prema Tegnelovim rečima, delimično doprinela činjenica da ustanove nisu dovoljno brzo primenila osnovne mere zaštite, kao što je nošenje maski. I među imigrantima ima nesrazmerno mnogo umrlih, uglavnom zbog toga što su siromašniji i rade u uslužnom sektoru, gde daljinski rad naprosto nije moguć.

Švedske vlasti, međutim, tvrde da će, na kraju, stopa smrtnosti u toj zemlji biti niža u odnosu na druge krajeve sveta. Kada najveći deo sveta bude suočen s drugim smrtonosnim talasom epidemije, Švedska će ono najgore imati za sobom.

Švedska je uspela da ojača imunitet mladih i zdravih, dakle, osoba koje su izložene najmanjoj opasnosti od komplikacija kovida-19, i istovremeno smanji stopu smrtnosti. Odeljenja intenzivne nege nisu pretrpana, a bolničko osoblje nije bilo prinuđeno da preuzima dodatnu brigu o deci zato što vrtići i osnovne škole rade.

Mnoge druge zemlje sada podražavaju švedski model: Danska i Finska su otvorile osnovne škole, Nemačka je otvorila manje prodavnice, Italija će uskoro otvoriti parkove, a Francuska planira da dozvoli otvaranje pijaca i manjih muzeja, škola i vrtića.

Za to postoje dobri razlozi, jer će proći nekoliko godina pre nego što budu svedeni računi, tj. pre nego što se utvrdi ukupan broj smrtnih slučajeva, bankrotiranih preduzeća, otkaza, samoubistava, ljudi sa psihičkim problemima, gubitaka u BDP i investicijama, te drugih troškova prouzrokovanih ne samo virusom, već i merama za njegovo suzbijanje, piše „Forin afers“. Jasno je, međutim, da će ti troškovi biti ogromni.

Prema procenama OECD, svaki mesec mera borbe protiv pandemije oslabiće ekonomije naprednih država za dva odsto, a zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Velike Britanije i SAD u roku od godinu dana mogu očekivati pad ekonomije za više od 25 odsto.

Zemlje koje ukidaju restrikcije mogu da uče i na švedskim greškama: maske i druga zaštitna oprema treba da budu dostupne u staračkim domovima, a veći akcenat treba staviti na zaštitu zaposlenih u uslužnom sektoru. Međutim, najvažnije je da se pomogne najrizičnijim kategorijama da ostanu bezbedne i da se klone opasnosti, umesto da se “zaključavaju” čitava društva.