Još jedna u nizu: Tramp ponovo traži imunitet za optužbe o nameštanju izbora

Donald Tramp je zatražio od žalbenog suda u Vašingtonu da odbaci optužbe koje ga terete da je pokušao da namesti izbore 2020. godine, čime se nastavlja pravna saga između bivšeg predsednika i Ministarstva pravde SAD.

U prigovoru koji je stigao kasno u subotu, Donald Tramp je preko svojih advokata izneo tvrdnju pred žalbenim sudom okruga DC da je pravno zaštićen od odgovornosti za „postupke koje je preduzeo tokom svog predsedničkog mandata“.

Ovaj korak usledio je samo dan nakon što je Vrhovni sud SAD odbio da ubrza zahtev specijalnog savetnika Džeka Smita da razmotri pitanje predsedničkog imuniteta od krivičnog gonjenja.

Najnoviji pravni potez predstavlja novi korak u, sada već „dugotrajnoj“ pravnoj borbi između Trampa i specijalnog savetnika, što sada može da onemogući podizanje optužbi za mešanje u izbore, a to je ujedno i jedan od četiri odvojena krivična slučaja protiv Trampa, pre nego što stigne do porote pred narednim izborima.

Ako se slučaj nameštanja izbora odloži, a Tramp pobedi na izborima – na šta sugerišu i ankete – bivši predsednik bi jednostavno mogao da naredi da se federalne optužbe protiv njega odbace.

U najnovijoj žalbi,  Trampov advokat Džon Sauer tvrdi da, prema američkom ustavu, jedan ogranak vlasti ne može da donosi odluke o drugom, piše Gardijan.

„Prema našem sistemu odvojene vlasti, sudski ogranak ne može da sudi o zvaničnim postupcima predsednika“, napisao je Sauer. „Ta doktrina nije sporna“, dodao je.

U žalbi se ponavlja ono što su Trampovi advokati dosledno tvrdili: da je delovao u zvaničnom svojstvu kako bi obezbedio integritet izbora i zato je zaštićen imunitetom jer predsednici ne mogu biti krivično gonjeni za „zvanične radnje“.

Prema ustavu, samo Senat može pokrenuti postupak opoziva i osuditi predsednika – a ta inicijativa nije uspela.

U žalbi je Sauer tvrdio da imunitet mora da postoji jer nijedan predsednik, niti bivši predsednik  nisu optuženi za zločine.

„Praksa da se nikada nisu koristila navodna ovlašćenja za krivično gonjenje predsednika zbog zvaničnih radnji – i pored obilnih motivacija i prilika za to tokom vekova – sugerše da ta ovlašćenja zapravo ne postoje“, izjavio je.

Takođe je rekao da je Tanja Čutkan, sutkinja koja treba da bude zadužena za slučaj protiv Trampa, pogrešila u tumačenju ograničenog predsedničkog imuniteta kada je napisala da bi Tramp i dalje trebalo da bude „predmet federalne istrage, optužbe, krivičnog gonjenja, osude i kažnjavanja za bilo kakva krivična dela počinjena tokom mandata“.

Ukrštanje zakonodavne, izvršne i sudne vlasti sada leži u središtu izbora 2024. godine. Prošle nedelje, Vrhovni sud Kolorada je odlučio da Tramp nije kvalifikovan za stavljanje na glasački listić u toj državi zbog njegovih navodnih postupaka protiv sertifikacije popularnog glasanja 2020. godine.

Međutim, primena te odluke odložena je do sledećeg meseca kada bi Vrhovni sud SAD mogao da razmotri slučaj.

U subotu uveče, pre nego što je otišao u Kamp Dejvid na odmor tokom praznika, Džo Bajden je rekao da „ne može zamisliti nijedan“ razlog zašto bi predsednici trebali da imaju apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja, kako tvrdi vodeći republikanac Donald Tramp.