Još jednom o maskama: Njihovo nošenje može da izazove teskobu, ali ne, neće smanjiti nivo kiseonika

Nošenje maske postalo je obavezno u zatvorenim prostorima i tamo gde ne može da se održi fizička distanca od dva metra u mnogim zemljama. Ali, upravo maska kod mnogih izaziva teskobu i paniku, piše zagrebački N1.

Sve je to deo „anksiozne osetljivosti“, psihološke osobine zbog koje ljudi na određene fizičke senzacije gledaju kao na neprijatne ili averzivne, rekla je Šenon Sauer-Zavala, docentkinja na Odseku za psihologiju Univerziteta u Kentakiju.

Kod ljudi koji dožive ovu pojavu, može da dođe do sitnih promena u u fiziološkim senzacijama, poput pojačanog pulsa, promena brzine disanja, napetosti mišića, a to mogu da protumače kao znak da će se dogoditi nešto loše, piše Medical express.

Teskobnost je povezana i s fiziološkim promenama

Na primer, osoba može da oseća kao da ima srčani udar ili se oseća kao da će se onesvestiti jer se brine da nema dovoljno vazduha.

„Misleći da će se negativni ishodi verovatno dogoditi, kod ljudi se oseća teskoba i, naravno, uznemirenost je povezana s fiziološkim promenama, poput ubrzanog srca, otežanog disanja i promena mišića.“, rekla je Sauer-Zavala.

Međutim, treba napomenuti da većina nemedicinskih maski omogućuje dovoljan protok vazduha.

Nošenje maske ne dovodi do pada nivoa kiseonika. Liza Rajt, registrovani respiratorni terapeut (RRT) i voditeljka respiratorne terapije UKHC, pomaže u boljem razumevanju zdravlja prilikom nošenja maske.

Kada govorimo o „nivoima kiseonika“ ili „kiseonika u krvi“ misli se na to da li ima dovoljno kiseonika koji se prenosi kroz krv.

Maska filtrira viruse i bakterije

„Normalno zasićenje kiseonikom za zdravu odraslu osobu iznosi 95 odsto ili više. Prekrivači za lice ne bi smeli da ometaju ulazak vazduha niti da sprečavaju CO2 da izlazi. Hirurzi i drugi ljudi koji rade u operacionim salama ili izvode sterilne zahvate nose maske ceo dan, svaki dan i to tokom cele profesionalne karijere“, rekla je Rajtova.

Objasnila je i da maske za lice deluju kao filteri.

„One filtriraju veće uljeze poput virusa i bakterija, ali ipak propuštaju manje čestice. Maske N95, koje zdravstveni radnici koriste kada se brinu o pacijentima obolelima od kovida-19 filtriraju 95 posto čestica koje su veće od 0,3 mikrona. Kiseonik je, 0005 mikrona. Drugim rečima, molekuli koje udišemo i izdišemo veći su od zaraznih čestica koje prekrivači lica filtriraju“, dodala je.

Pojedine osobe navode da ne dobivaju dovoljno kiseonika kada nose maske, a Rajt objašnjava da je ipak potrebno navikavanje na nošenje maske.

Začarani krug

„Normalno je da se osećate nelagodno zbog nečega preko nosa i usta. Toplo je. Možda vam se naočare malo zamagljuju. Možda dišete malo brže samo zato što se osećate čudno. Moglo bi da vam pomogne da „vežbate“ tako što ćete kod kuće kratke vremenske periode nositi masku, a zatim postupno produžavati vreme nošenja maske“, savetovala je Rajt.

„Ako osoba sama sebi govori da ne može da diše, to zapravo može da izazove otežano disanje, što je simptom teskobe. Sve je to začarani krug“, dodala je Sauer -Zavala.

Takve osećaje ne treba ignorisati, ali Sauer-Zavala je rekla da zatvaranje očiju i da polako i duboko disanje može pomoći.