Sve je ovih dana u znaku studenata. Obeležili su proteklu nedelju, i onu pre nje, obeležili su dane i noći za nama, a posebno onaj jučerašnji. Pokazali su čitavom narodu kako se ispisuje istorija.
Na skupu koji su organizovali zajedno sa poljoprivrednicima, a koji je počeo juče oko 16 časova na Slaviji, prema podacima koje je saopšio Arhiv javnih skupova u nedelju kasno uveče, na osnovu dostupnih snimaka i fotografija, na Slaviji se okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi. Kolika bi cifra bila tek bila da su svi oni koji su krenuli na prostest iz drugih gradova zaista stigli. Broj bi sigurno bio veći da nije bilo zastoja vozova, naprasnih kvarova, promena redova vožnje…
O sinoćnom skupu pričaće se danas, ovog meseca, godine, ali i nardnih godina i decenija. Pokazaće se da na mladima svet zaista ostaje, a oni nastavljaju svoju borbu kroz blokade fakulteta, škola, kroz akcije, solidarnost, skupove… sve dok se njihovi zahtevi ne ispune.
A šta nas danas čeka
Danas je dan žalosti u Francuskoj zbog naleta ciklona na ostrvu Majot, francuskoj prekomorskoj teritoriji u Indijskom okeanu. Ova oluja odnela je hiljade života. Kada su u pitanju globalna dešavanja, danas ističe i pritvor bivšem zameniku ruskog ministra odbrane Timuru Ivanovu optuženom za korupciju.
A kada je u pitanju domaći teren, već u 9 sati počinju događaji u glavom gradu. U centru Sava dvodnevnu Ambasadorsku konferenciju otvoriće predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov. Sat vremena nakon toga Đurić se sastaje sa Bajramovom, a malo kasnije azerbejdžanski ministar i predsednica Skupštine Srbije imaće poseban sastanak.
Oko podneva počinje panel „Pitanje evropskih integracija“ na kojem će govoriti ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. Građanima će se danas obratiti i premijer Srbije Miloš Vučević, u 17 časova.
U Domu Narodne skupštine u 11 časova biće održana konferencija za novinare poslaničke grupe Ekološki ustanak povodom predaja predloga Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Danas se održava i konferencija za novinare Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja na temu „Rezultati istraživanja zatvorskog života i ključni nalazi“. A u Palati Srbija danas je dodela ugovora za izgradnju infrastrukture kojoj će prisustvovati predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
Što se tiče sporta, na košarkaškom terenu igraće se utakmice 13. kola ABA lige. Prvo će snage u 17 časova odmeruti Mornar i Zadar, dok se u 19 igra utakmica koju svi čekaju Partizan – Zvezda.
Danas se igra i poslednja utakmica 20. kola Super lige Srbije:
OFK Beograd sastaje se sa TSC-om u 14:30.
Dešavanja koja su obeležila dan za nama
Kao što smo već rekli, nedelja je protekla u znaku masovnih protesta i značajnih političkih, društvenih i međunarodnih događaja.
U Beogradu i Nišu okupile su ljudi kako bi izrazili nezadovoljstvo vlašću predsednika Aleksandra Vučića. Glavni studentski protest u Beogradu, koji su podržali poljoprivrednici i brojni građani, započeo je skandiranjem „Vučiću odlazi“ i „Ruke su vam krvave“, dok je atmosfera dodatno emotivno naelektrisana hiljadama mobilnih telefona podignutih ka nebu.
Protest je uključivao 15 minuta tišine u znak sećanja na 15 žrtava tragedije u Novom Sadu, dok je u Nišu održano 16 minuta tišine, odajući počast žrtvama iz Novog Sada i Zagreba. Demonstranti su, kako prenose svetske agencije poput AP-a, AFP-a i Rojtersa, u velikom broju kritikovali vlast zbog korupcije, loše kontrole i odgovornosti za nedavne tragedije, uključujući urušavanje krova na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojem je poginulo 15 ljudi.
Predsednik Vučić je tokom dana reagovao na zahteve opozicije za prelaznom vladom, odlučno poručujući da „od prelazne vlade nema ništa“ . Njegova izjava je usledila tokom otvaranja deonice Moravskog koridora između Kruševca, Trstenika i Vrnjačke Banje, infrastrukturnog projekta koji će povezati pola miliona ljudi iz ovog regiona. On je baš juče otvorio svega 30km autoputa, a istakao je da će građani već od ponedeljka moći da koriste ovu deonicu, dok će završetak celokupnog koridora uslediti do kraja 2026. godine.
Prosveta je bila još jedna tačka tenzije, jer su reprezentativni sindikati saopštili da zbog izmena školskog kalendara nije moguće zaključiti ocene, te su pozvali na smenu ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović. Uz to, najavili su generalni štrajk od 20. januara, zahtevajući rešavanje ključnih problema u obrazovanju.
U Novom Sadu, opozicione odborničke grupe kritikovale su predsednicu Skupštine grada Dinu Vučinić zbog odlaganja šeste sednice parlamenta, ocenjujući taj potez kao reakciju na najavu studentskih protesta koji bi trebalo da se održe ispred zgrade Skupštine.
Na međunarodnoj sceni, u Siriji su nastavljeni prevrati, a novi lider Ahmad al Šareh, koji predvodi koaliciju koja je smenila Bašara al-Asada, izjavio je da će svo oružje u zemlji doći pod kontrolu države. Najavio je početak raspuštanja oružanih frakcija i njihovu integraciju u državnu vojsku. Istovremeno, Papa Franja je uputio snažan apel za prekid vatre na svim ratnim frontovima, pozivajući svet da uoči Božića zameni zvuk oružja pesmama mira.
Snažne sportske emocije su takođe obeležile nedelju. Fudbaleri Crvene zvezde završili su jesenji deo Super lige Srbije pobedom nad Čukaričkim rezultatom 5:2, potvrđujući status jesenjeg prvaka sa ogromnih 17 bodova prednosti u odnosu na Partizan.
Istovremeno, u političkom i kulturnom smislu, pažnju je privukao zahtev Slovenačke radiotelevizije da se Izraelu zabrani učešće na Evroviziji 2025. godine zbog rata u Pojasu Gaze.
ISTORIJSKI PRETRES
Krajem 16. veka, francuski dvor bio je poprište dramatičnih političkih prevrata. Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa 1588. godine, kralj Anri III naredio je ubistvo vođa katoličke Lige – vojvode od Gize i njegovog brata, kardinala od Gize, dok je kardinal Burbonski uhapšen i zatvoren do kraja života. Ova tragedija odrazila je intenzivne sukobe između kraljevske vlasti i moćnih plemićkih frakcija u Francuskoj tog doba.
Na polju nauke i tehnologije, Ričard Arkrajt, rođen 1732. godine, revolucionalizovao je tekstilnu industriju usavršavanjem mehaničke predilice, doprinoseći procvatu pamučne industrije u 19. veku. U istom veku, egiptolozi poput Žana Fransoe Šampoliona i Karla Ričarda Lepsijusa postavili su temelje egiptologije, dešifrujući hijeroglife i otkrivajući naučne metode za proučavanje rane istorije Egipta.
Napoleoonovi ratovi oblikovali su evropsku politiku, a ruski car Aleksandar I Romanov, rođen 1777. godine, igrao je ključnu ulogu u tim turbulentnim vremenima. Posle Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju, ruska vojska je trijumfalno ušla u Pariz 1814. godine, čime je započet proces posleratnog mira.
U modernijim epohama, političke i prirodne tragedije ostavile su duboke tragove. Požar na brodu „Lakonija“ 1963. godine odneo je 128 života, dok je zemljotres u Managvi 1972. godine usmrtio 7.000 ljudi. Tokom Hladnog rata, Lavrentije Berija, ključna figura Staljinovih čistki, streljan je 1953. godine. U novijoj istoriji, erupcija vulkana Anak Krakatau 2018. izazvala je cunami koji je odneo 437 života, podsećajući na moć prirodnih sila.
Lektira za danas
Ponedeljak je na Velikim pričama dan za prepisku između Gorana Markovića i Rajka Grlića. Danas je red na Markovića, koji Grliću u pismu pod nazivom „Moja zemlja je pornić“ piše sledeće: „Baš kao što glumci zdušno dahću, tako voditelji sasvim ozbiljno izgovaraju svoje opscene tekstove. I jedni i drugi znaju da je sve laž“. To je odgovor na Grlićevo pismo njemu, koje je nosilo naziv „Gorane, zašto ne bismo opet snimili pornić?“.
Čitavu njihovu prepisku možete pronaći ovde.
Ovih dana Velike priče su u duhu praznika, a uostalom, svi smo. Milan Damjanac piše o prazničnoj psihologiji današnjice, dok Ana Vučković piše o švedskom stolu -„koliko puta sam na koktelima viđala ljude za koje znam da su ozbiljno bogati i da su putovali svetom i jeli sve moguće i nemoguće, a i oni sipaju oblaporno i preko mere“.
„Ako ćemo se držati poznate mudrosti iz Talmuda koja kaže da si, „ako spasiš jedan život, spasio čitav svijet“, učiteljica iz Osnovne škole Prečko spasila je čitav niz svjetova“, piše Dragan Markovina u svom novom tekstu – Učiteljica.
