„Jugoslavija je 1964. svrstana u 11 zemalja koje mogu relativno brzo da naprave atomsku bombu…“

Nisu na Skandinavsko poluostrvo slučajno odlazili naučnici-disidenti po Đilasovom padu. Zemlja sa kojom je Jugoslavija u okviru svog nuklearnog programa imala najbližu saradnju bila je Norveška, čiji je najvažniji istraživač u toj oblasti Gunar Randers posetio Vinču već 1952. godine. Korespondencija između Randersa i Dedijera tokom 1953. godine, prema pisanju Vilijama C. Potera, ukazuje da je Jugoslavija „bila vrlo zainteresovana za dobijanje plutonijuma hemijskom ekstrakcijom iz ozračenog goriva“. I dalja komunikacija između Vinče i Kjelera je bila posvećena toj temi, pa tako 1960. godine Nakićenović piše kolegama u Norveškoj da bi „primenom norveškog principa“ Jugoslavija mogla da svoj kapacitet „od 1,5 tona uranijuma godišnje podigne na 10 tona godišnje“. Poter piše i da je postignut sporazum između Instituta u Vinči i norveške firme „Noratom“, po kom je 1962. godine u Vinču stigao i plan izgradnje postrojenja za ekstrakciju plutonijuma, idealnog nuklearnog eksploziva. A onda je, kaže legenda, zazvonio telefon u kabinetu Leke Rankovića. Bio je to navodno poziv kojim je proces pravljenja bombe stavljen „na čekanje“…

***

Gilpatrikova komisija nešto kasnije, 1964. godine, svrstava Jugoslaviju u 11 zemalja koje mogu ili bi mogle relativno brzo da naprave atomsku bombu.

„Jeste Jugoslavija negde na repu izveštaja te komisije, ali je svrstana među 11 najrazvijenijih zemalja na svetu“, kaže iza Nedeljnik storičar Marko Miljković, koji je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti doktorirao na temi jugoslovenskog nuklearnog programa.

***

Nova nuklearna era u koju je svet ušao kada se u svakodnevnom životu u potpunosti odomaćila pretnja nuklearnim naoružanjem, pokrenula je mnoga teška, čak i tragična pitanja, ali je i oduvala prašinu sa nekih starih kontroverzi i mitova. Jedna od tih kontroverzi, oko koje nema konačnog slaganja, a koja je dovoljno detaljno objašnjena samo u naučnim krugovima, jeste “jugoslovenski nuklearni program”. Najpre, da li je SFRJ želela da napravi nuklearnu bombu? Dokle je na tom putu stigla? Kako su na to gledale velike sile? Ko su bili ključni ljudi programa, a koji su trenuci nepovratno odredili njegov tok? I da li bi, samo da je bomba zaista napravljena, Jugoslavija izbegla sopstveni raspad? Zaronivši u arhive, Nedeljnik je pokušao da odgovori na ova pitanja…

U novom Nedeljniku pročitajte specijalni dosije – cela istina o SFRJ nuklearnom programu i planovima jugoslovenskog državnog vrha da se napravi atomska bomba.

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. juna

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju ekskluzivni dodatak “How To Spend It”