U ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik, autor „istorije sveta“ govori o svojim novinarskim počecima, kako je sa 17 godina intervjuisao Margaret Tačer, kako se iz prve ruke pre 23 godine uverio šta Putin planira u Ukrajini, gde je mesto Srbije i Balkana u svetskoj istoriji…
Pisali ste o Jerusalimu, a sada imamo poslednju epizodu sukoba koji traje u Gazi; bili ste ratni izveštač iz Sovjetskog Saveza, u Nagorno Karabahu, a sada smo imali poslednju epizodu tog sukoba; pisali ste o Katarini Velikoj i Potemkinu i osvajanju Krima… Ako je svaki od ovih svetskih sukoba kojima svedočimo na neki način ponovno proživljavanje istorije, da li ih vi doživljavate kao proživljavanje svoje lične (profesionalne) istorije?
Zanimljivo je, na ličnom nivou, kada se pokaže da su svi ti događaji o kojima sam pisao ili kojima sam prisustvovao i danas relevantni i da su to plamenovi istorije koji su, plašim se, ponovo zapaljeni. Ali ne osećam neko zadovoljstvo zbog toga, zato što su svi ti događaji, na svoj način, tragedije. I ne mislim da se istorija ponavlja, verujem pre da su to nedovršeni procesi, nedovršeni konflikti. Tako da nije reč o ponavljanju, ako uzmemo slučaj Nagorno Karabaha, to je baš zanimljiv slučaj, jer su Jermeni pobedili u prvom ratu, a sada su Azeri pobedili u ovom. Istorija se, zapravo, odvija duže nego što mnogi to misle. Mnogi su mislili da je raspad Sovjetskog Saveza završen, ali kao što vidimo, taj proces još traje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 2. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS