U našoj zemlji istorijski rekord – srećom – nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine, prenosi National Geographic.
Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom, širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.
Bilo je za 0,33 °C toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C.
Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.
Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. godine. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.
To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.
Treba imati u vidu da je u pitanju tek dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.
Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.
„Ova godina je trenutno treća najtoplija sa 0,43 ºC iznad skorašnjeg proseka i sa prosečnom globalnom temperaturom u julu za 1,5 ºC iznad predindustrijskih nivoa“, izjavila je Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu. „Čak i ako je ovo samo privremeno, pokazuje hitnost ambicioznih napora za smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koji su glavni uzročnik za rekorde.“
I morske vode bile su neuobičajeno tople – kao što smo pisali, klimatološka stanica u Herceg Novom je u sredu, 26. jula, zabeležila temperaturu od 29,6 °C što je najviša temperatura crnogorskog Jadrana od 1980-ih, a na istom mestu ova brojka je izmerena i 25. jula 2015.
Ali Crna Gora nije usamljen slučaj.
Štaviše, temperature mora, globalno gledano, nastavile su da rastu, a trend porasta otpočeo je još u aprilu. Mesečni rekordi pali su već četvrti mesec za redom, ali smo stigli i korak dalje: otkako se vodi evidencija, okeani zapravo nikada nisu bili topliji nego tokom jula. Oni su ti koji sprečavaju da naša atmosfera bude još vrelija upijajući, kako se procenjuje, oko 90% toplote koja nastaje usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte.
Burges je upozorila da ovi rekordi imaju direktne posledice po ljude i planetu koji su izloženi sve učestalijim i intenzivnijim vremenskim ekstremima.
S obzirom na to da nas je u julu pogodio globalni toplotni talas, kako je stanje definisala dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domačih stručnjaka za meteorologiju, i pre zvanične obrade podataka bilo je jasno da živimo u najvrelijim uslovima ikada – prema nekim ocenama, ne samo u poslednjih osamdeset, već 120 hiljada godina.
Kako je krajem jula izjavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, bez mini-ledenog doba protekli mesec će po mnogo čemu biti rekordan.
Mini-ledeno doba se, u međuvremenu, nije desilo i sada znamo da je Zemlja bila – nikada toplija, nego u julu ove godine. Visokim temperaturama, izazvanim globalnim zagrevanjem, bilo je pogođeno preko 6,5 milijardi ljudi, odnosno čak 81% svetske populacije.
Iako su dešavanja u ostatku godine neizvesna, klimatolog sa Univerziteta u Berkliju, Zik Hausfader, proračunao je da postoji 85% verovatnoće da i 2023. u celini bude rekordno topla.
Prethodnu rekorderku – 2016. godinu – obeležio je El Ninjo koji periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno znatno širi uticaj na porast temperature.
Međutim, pored toga što El Ninjo u poređenju sa sagorevanjem fosilnih goriva manje doprinosi vrućinama na planeti, kao prirodni fenomen ostaje izvan naše moći.
Ono što jeste u našoj moći je energetska tranzicija na obnovljive izvore.Na taj način, smanjile bi se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a posledično i porast temperature.
Tagovi
