Zaista zvuči efektno, ulazi u uši, marketinški je prodorno, ali ipak je malo možda trebalo promisliti da li da se sveobuhvatnom planu modernizacije zemlje – „Srbija 2027“, nadene ime „Skok u budućnost“. Zato što je to metafora koja se najpre političko-ekonomski vezuje za „Veliki skok napred“ koji je u Narodnoj Republici Kini bio ekonomski i socijalni plan na snazi od 1958. do 1961. čiji je cilj bio da se iskoristi kineska ogromna populacija kako bi se zemlja brzo preobrazila iz poljoprivredne ekonomije u modernu industrijalizovanu.
Mao Cedung je pokrenuo program i osmislio ga po „teoriji produktivnih snaga“. Projekat se završio u katastrofi, što ne želimo Vučićevom „skoku“, pa onda bolje da ga zovemo „Maršalov plan broj dva“, jer ta metafora ovde je prvi put u Vučićevom kontekstu pomenuta u intervjuu Kuriru koji je Vučić dao 2013. i najavio takođe jedan sveobuhvatan plan modernizacije Srbije.
Kritičari govore da je i ovo sad pretenciozno, a da se za sve ove naprednjačke godine nešto moralo i izgraditi. Pitanje da li bi se izgradilo i da naprednjaci i Vučić nisu bili na vlasti, slično je pitanju da li bi bilo televizora da su pobedili 1945. četnici.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
