Čovečanstvo se sada suočava sa globalnom krizom. Možda najvećom krizom naše generacije. Odluke koje ljudi i vlade budu donosili u narednih nekoliko nedelja verovatno će uticati na svet u godinama koje slede, piše Juval Noa Harari, istoričar i autor bestselera „Sapijens“, „Homo deus“ i „21 lekcija za 21. vek“ u tekstu iz Fajnenšel tajmsa, koji je objavljen u novom broju Nedeljnika.
Ove odluke, nastavlja Harari, oblikovaće ne samo naše zdravstvene sisteme već i našu ekonomiju, politiku i kulturu. Moramo da delujemo brzo i odlučno.
Trebalo bi, takođe, da uzmemo u obzir i dugoročne posledice naših akcija. Kada biramo između alternativa, trebalo bi da se zapitamo ne samo kako da prevaziđemo neposrednu pretnju, već i u kakvom ćemo svetu živeti kada oluja prođe. Da, oluja će proći, ljudski rod će preživeti, većina nas će i dalje biti živa – ali živećemo u drugačijem svetu.
Mnoge kratkoročne hitne mere postaće nam deo svakodnevnog života.
To je priroda vanrednog stanja. Ono ubrzava istorijske procese. Odluke za koje su potrebne godine da bi bile razmatrane, donose se za nekoliko sati. Nesavršene i čak opasne tehnologije gurnute su u upotrebu, jer je rizik da ne preduzmete ništa mnogo veći.
Privremene mere imaju tu gadnu naviku da nadžive vanredne situacije, posebno ako postoji neka nova vanredna situacija koja se nazire na horizontu. Možemo da odaberemo da zaštitimo sopstveno zdravlje i zaustavimo epidemiju koronavirusa ne uspostavljanjem totalitarnih režima nadzora, već osnaživanjem građana.
Tekst Juvala Noe Hararija objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. marta.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
