Kad će ovo da prođe i ima li leka; Kako će izgledati svet i Srbija posle epidemije; Jesmo li sami krivi i gde je srpska solidarnost – Novi Nedeljnik i veliki specijal o koronavirusu

29 DANA KASNIJE – Dok lekari i medicinski radnici – oni koji od toliko napora i stižu da uopšte razmišljaju o budućnosti – strahuju šta će doneti nedelje pred nama, mnogi građani u (samo)izolaciji i policijskom času pitaju se koliko će „ovo“ da traje i besomučno klikću na linkove o potencijalnom leku. Ove nedelje srpska struka je razgovarala i sa gostima iz Kine. Iako je bilo priče da je potrebno „29 dana“ da se koronavirus pobedi, a predsednik Vučić pominjao „21 do 27“ dana, dr Kon i njegov tim ubrzo su osporili takve prognoze. Ali šta nas sve čeka u narednim nedeljama? Koje zemlje se najbolje bore? I, stvarno, ima li leka? Veliki specijal Nedeljnika o koronavirusu.

DAN POSLE – Poslednjih dana stalno slušamo kako je neko izgubio milione, i naravno da će velike firme da imaju i najveće gubitke. Ali kad od pet milijardi izgubiš 500 miliona, to je i dalje manje nego kad neki čovek u ovom trenutku ostane bez posla. On je izgubio 100 odsto. Ako umreš od virusa, tebi je to 100 odsto, a ne jedan kako kažu statistike. I zato moramo da nađemo način da preživimo ovo zajedno… Iz uvodnika glavnog urednika Veljka Lalića u novom broju Nedeljnika.

O LEKOVIMA I IMUNITETU – „Podizanje“ imuniteta nema nikakvu ulogu u prevenciji COVID-19. Ne postoji nikakvo sredstvo kojim bi se mogla steći zaštita od koronavirusne infekcije i zato je od ključnog značaja rigorozno sprovoditi preventivne mere, kaže za novi Nedeljnik dr Srđa Janković, specijalista imunologije i hepatologije Univerzitetske dečje klinike Tiršova u Beogradu.

FILOZOFIJA KRIZE – Urbanizacija, globalizacija, maksimizacija profita i rastuće nejednakosti čine nas sve izloženijim ovakvim epizodama. Ovo su situacije kada ponovo postaje jasno koliko su za demokratska društva važne institucije i poverenje građana u institucije. Za novi Nedeljnik piše Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

HUMANIZAM I RENESANSA: Privremene mere imaju tu gadnu naviku da nadžive vanredne situacije, posebno ako postoji neka nova vanredna situacija koja se nazire na horizontu. Možemo da odaberemo da zaštitimo sopstveno zdravlje i zaustavimo epidemiju koronavirusa ne uspostavljanjem totalitarnih režima nadzora, već osnaživanjem građana. U novom Nedeljniku objavljen je tekst Juvala Noe Hararija, autora svetskih bestselera „Homo deus“, „Sapijens“ i „21 lekcija za 21. vek“, iz Financial Timesa.

SOLIDARNOST – Teško je očekivati da će građani koji imaju nepoverenje u svoje sugrađane i u institucije uzeti u obzir interes zajednice. Solidarnost je u isto vreme plemenita i teško ostvariva ideja. Solidarnost je moguća samo ako verujemo da će se i drugi ponašati u skladu sa principom solidarnosti. Ako verujemo da se veliki broj ljudi oko nas neće ponašati solidarno, onda ćemo se ponašati sebično. Autorski tekst profesora Aleksandra Baucala sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u novom Nedeljniku.

FRIC I DOBRILA – U izolaciji su i Fric i Dobrila (i Mate), junaci ekskluzivne kolumne Srđana Valjarevića, koja vas čeka i u ovom broju Nedeljnika.

RATNI PREDSEDNICI – Naš protivnik je amoralan i apolitičan, anacionalan i neideologiziran, možda čak i savršeno demokratski nastrojen: ne pravi razliku između klasa, rasa i nacija, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.

PRIVREDA NAKON OVOGA – Zemlje Istočne Evrope mogle bi da imaju najgoru godinu od 2009, odnosno globalne finansijske krize. Epidemija će snažno pogoditi proizvodne mreže i znatno ograničiti aktivnosti u sektorima kao što su turizam i vazduhoplovstvo, ali i u (za Srbiju posebno važnoj) prerađivačkoj industriji i energetici. Projekcije su inicijalno uključivale četiri scenarija, ali posle kratkog vremena razvoj događaja i visok stepen nesigurnosti učinio je da onaj najgori postane trenutno najbolji… Velika ekonomska analiza Gorana Nikolića u novom Nedeljniku.

DEMOKRATIJA I RESPIRATOR – Građani Srbije sa terasa i balkona aplaudiraju zdravstvenim radnicima zahvaljujući im za beskrajnu privrženost Hipokratovoj zakletvi. Političari bi mogli da porazmisle zašto nikome nije palo na pamet da njima zahvaljuje, piše Boško Jakšić u kolumni u novom Nedeljniku.

KIOSCI – Retki izlasci iz domova su ovih dana najčešće usmereni na odlazak u nabavku osnovnih potrepština, ali pitanje koje građani najčešće postavljaju jeste kako da se bezbedno kupuje, a da se smanji rizik od prenošenja zaraze? U brojnim evropskim zemljama zabranjen je rad buticima, restoranima i kafićima, ali i dalje nesmetano rade supermarketi, apoteke i – kiosci. Uličnim kioscima na kojima se prodaju novine u Italiji i Grčkoj nije ograničen rad, kao ostalim trgovinama, jer su na otvorenom i bezbedniji su za kupovinu.

MENADŽMENT KRIZE – Holandija i Srbija imaju različite kulture. Zajedničko je da oba naroda treba obaveštavati, ali i hrabriti, jer je panika, kada su vesti preplavljene brojem umrlih, neizbežna. Holandija hrabri ljude smirenim tonom komunikacije, kao da krize nema, i poziva na racionalnost. Za novi Nedeljnik piše Bojan Leković, osnivač i direktor KupujemProdajem, predsednik borda Holandsko-srpske poslovne asocijacije, živi već 20 godina u Holandiji.

GEOPOLITIKA KRIZE – Stotine tona sanitarne pomoći, timovi lekara, finansijska pomoć, obećanja šakom i kapom upućena evropskim zemljama deo su geopolitičke strategije Pekinga da gotovo izgubljenu partiju pretvori u trijumf. Početne kardinalne greške članica EU, institucija u Briselu kao i SAD, otvorile su prostor Kini da se akredituje kao planetarni lider u borbi protiv planetarnog problema. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

RUSKI DOKTOR – U Nedeljniku je objavljen i dodatak R Magazin. Pročitajte savete ruskih akademika kako da se zaštitite, kao i kako je Moskva dočekala mere.

BILJANA – Lice nedelje u foto-kolumni Nebojše Babića je Biljana Srbljanović, dramska spisateljica koja ovih dana piše svoje beleške sa lečenja od kovid-19.

POVERENJE – O mogućim merama ekonomske politike za novi Nedeljnik piše Zoran Petrović, predsednik AmChama za Srbiju.

ZAGREB – Zemlja je počela da podrhtava u 6 sati i 20 minuta. Magnituda je bila 5,3 stepena po Rihterovoj skali… Zemljotres u Zagrebu kao potvrda one da nesreća nikad ne dolazi sama.

DRAŽA I TVITER – Kao i rahmetli Umberto Eko, smatram da su društvene mreže Eldorado za idiote. Tu svaki kreten misli da je nobelovac. Ni to nije problem – svaki kreten u jednom demokratskom društvu ima pravo da misli da je nobelovac, meni je samo važno da svaki kreten ne pomisli da se dopisuje sa mnom. Dragoljub Draža Petrović u Nedeljniku o tome kako je, uprkos tome što nije na Tviteru, postao uticajni tviteraš.

BORA I DUDA – Šire gledano, spojio je nespojivo – svet evropske košarke i NBA profesionalaca. Tužna je simbolika da su iste godine preminuli i Bora Stanković i Dejvid Štern – koji su povezali ta dva sveta početkom devedesetih godina prošlog veka. I velika je to nepravda – takva je sudbina – što od Bore Stankovića zbog vanrednog stanja u kom se nalazi planeta, ta ista planeta neće moći propisno da se oprosti. O Bori Stankoviću, neposredno posle objave vesti da je preminuo, za novi Nedeljnik razgovarali smo sa drugim velikanom naše košarke, legendarnim trenerom Dušanom Dudom Ivkovićem. Dve generacije, dva kluba, dva različita kraja Beograda i jedan pogled na košarku…