„Kad dođu istraživanja, uvek kažem mojima da nas spuste za pet-šest odsto“: Kako smo dobili parlament bez predstavnika građanske opcije?

Spuštanje cenzusa na tri odsto je za naprednjake moglo da ima dva cilja – da stvori privid pluralizma u parlamentu, i da navede neke stranke da odustanu od bojkota. Samo u ovom drugom je ispunilo svoju funkciju. Parlament od „tri liste plus manjine“ ipak nije ono što se očekivalo.

Svakako jedno od najvećih iznenađenja ovih izbora jeste to što Pokret slobodnih građana, kao najveća opoziciona uzdanica, nije prešao cenzus, uprkos svim predviđanjima da njihova lista sigurno ulazi u parlament. A i povratak Šešeljevih radikala nije u kategoriji očekivanog.

Možda to ima veze sa nečim što je Aleksandar Vučić rekao u izbornoj noći.

„Kad dođu istraživanja, uvek kažem mojim, spustite nas za pet-šest odsto, a ove druge podignite“, rekao je Vučić uz osmeh. A u šali, kažu, uvek ima i nešto istine.

Novinar Zoran Panović, programski direktor Demostata, pozvao se na Habermasa koji je kazao da ne postoji javno mnjenje kao entitet.

„To je fluktuirajući odnos raznih mišljenja i stavova u datom trenutku. Moraš da uhvatiš javno mnjenje. Trendovi se osećaju, ali ne može sve da se pokrije. To je ipak jedna prognoza, nije apsolutno izvesno, već se prognozira na osnovu parametara. Zašto nekad pogreši vremenska prognoza? Pa, zato što je prognoza“, kaže Panović.

On kaže da su istraživanja javnog mnjenja deo političkog folklora koji čine i stranke, mediji, analitičari… 

„Svako iznošenje rezultata istraživanja javnog mnjenja postaje deo javnog mnjenja. Čim ga izneseš, ono već može da ga promeni. U tome su moguće opasne manipulacije. Ako bi se štelovalo negde, pa nekome daš 2,9 odsto, onda bi to motivisalo ljude da glasaju. Ili u kontri, može da ih deprimira. Ipak, ne treba zaboraviti da je statistička greška oko tri odsto, a ovde je sad cenzus bio tri odsto“, objašnjava Panović.

PSG je tako u svim objavljenim istraživanjima bio siguran za prelazak cenzusa što je sasvim sigurno i uticalo na deo njihovih birača da se opuste i ne izađu na birališta.

Osim činjenice da su glasači PSG bili uspavani, padu ispod cenzusa doprineo je i čitav niz drugih faktora u koji se svakako ubrajaju gafovi Sergeja Trifunovića u kampanji koji se nisu svideli biračima, zatim kampanja na društvenim mrežama gde je baza glasača PSG, ali i izjave uticajnih funkcionera poput reditelja Gorana Markovića koji je nekoliko dana pre izbora javno poručio da neće izaći na izbore.

Tek, ako je neko doživeo poraz na ovim izborima, to je svakako „građanska Srbija“, koja najvećim delom jeste očigledno bojkotovala izbore…

***

Kako je Vučić još jednom sam „prešao igricu“?

Da li je ovo kraj višepartijskog sistema u Srbiji? Demokratske stranke? Opozicije?

Još samo 646 dana do narednih izbora. Da li opozicija ima plan kako da iskoristi svaki dan i pronađe kandidata koji može da se suprotstavi Vučiću?

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS