Glumica i scenaristkinja Jelena Veljača, osnivačica inicijative „SpasiMe“, izjavila je da psihologija žrtve zlostavljanja kompleksno područje i da stoga žrtva progovara onda kad je spremna.
Fejsbuk stranica “Nisam tražila” pretvorila se u regionalnu verziju pokreta „MeeToo“ i u samo dve nedelje, talas koji se pokrenuo s javnim istupom glumice Milene Radulović, koja je prijavila svog bivšeg nastavnika glume Miroslava Aleksića, doveo je i u Hrvatskoj do istupanja žrtava, pa čak i do istraga i smene jednog policijskog načelnika, odnosno 26 prijava u Akademiji dramske umetnosti.
„Društvene mreže pokazale su svoju snagu. One imaju negativne nuspojave, ali i prednosti, koje su korisne baš za feminizam i ženska prava. MeeToo pokret osnažio je žene na dva načina. Svaka žena koja ima dostupan internet, sada može znati da ne doživljava sama takav neki slučaj. Drugo je povezanost i snaga. Ako pogledate Milenin slučaj, ona nije sama, tu je još pet devojaka“, rekla je Veljača u zagrebačkom Pressingu, a prenosi N1.
Na Sarajevo film festivalu glumica Danijela Štajnfeld prošle godine je objavila dokumentarac u kojem svedoči o silovanju od moćne osobe u filmskoj industriji u Srbiji. Na pitanje da li je to što u dokumentarcu nije objavljen identitet zlostavljača, uticalo da do pokreta nije došlo već tad, Veljača odgovara potvrdno.
„Kad imate ime i prezime, ljudi to teže ignorišu. Kad je to anonimna stvar, pretpostavlja se u internim krugovima ko je to, ali vi ne možete pretpostaviti o kome je reč. Moj otac sigurno ne može pretpostaviti“, odgovorila je Veljača.
Istupanje Milene Radulović, posebno je po još jednoj stvari – reč je o tome ko je optuženi zlostavljač.
„Kad je u pitanju osoba koja je radila, ne s maloletnicima, nego s gomilom dece 30 ili 40 godina, onda će svako na tome zastati“, rekla je ona.
Veljača je dodala da je svaki od tih istupa jedna kockica u konačnom ishodu, pa je tako film Danijele Štajnfeld, svaki čin po jedan korak napred.
“To što je Danijela učinila, velika je stvar za sve nas i jako bih joj zahvalila na tome“, poručila je Veljača.
Ona ocenjuje da žrtve ćute iz puno razloga zato što je psihologija žrtve izuzetno kompleksno područje.
„Žrtva može da progovori onda kad je spremna“, ocenila je Veljača.
Jedan od tih razloga, objašnjava, jeste zbunjenost žrtve, dezorijentisanost kao posledica toga što se većina zlostavljanja događa u krugu poverenja. Reč je o krugu porodice, porodičnih prijatelja. Kad žrtva, a posebno mlada žrtva, od takve osobe pretrpi seksualno nasilje, nije čudo što joj neretko treba jako puno vremena.
„Žrtve jako teško nakon takvog traumatičnog događaja, gde se izda poverenje, uopšte mogu shvatiti šta se dogodilo“, rekla je Veljača.
Tagovi
