Tek, Pakt Ribentrop–Molotov, ili zvanično „Pakt o nenapadanju“, epizoda je koju je istorija oprostila Sovjetima (nije se, na primer, pričalo o sudbini hiljada i hiljada ubijenih i zarobljenih Poljaka od strane Sovjeta u komadanju te zemlje 1939). Svojevrsno savezništvo imalo je za glavni cilj sa nemačke strane da se Sovjeti ne uključuju u evropski rat, a sa sovjetske da se spreči antisovjetski savez Nemačke i Japana. Ukratko, obe strane su želele da izbegnu veliki rat na dva velika fronta. Ali situacija nije bila tako jednostavna.
Vratimo se na dolazak Molotova u Berlin novembra 1940.
Pakt Molotov–Ribentrop je i dalje bio čvrst. U međuvremenu je bio i ojačan trgovinskim sporazumom iz februara, po kom se SSSR obavezao da će isporučiti sirovine u vrednosti od 650 miliona rajhsmaraka, a zauzvrat će dobiti vojnu opremu u toj vrednosti, uključujući i tešku krstaricu „Licov“. Naoko, partnerstvo je delovalo snažno.
Navodno je svrha posete, prema pismu koje je Ribentrop poslao Staljinu, bilo revidiranje Pakta i novo razgraničenje međusobnih zona uticaja.
Hitlerova igra je, zapravo, podrazumevala da se na ovaj način Moskvi skrene pažnja sa pravih namera Nemačke – a to je da u njihovim daljim akcijama, SSSR ne bude više partner, nego žrtva.
Hitler u tom trenutku nije bio previše opterećen Zapadnim frontom, a posle osvajanja na zapadu i severu kontinenta, samo ga je jedna stvar odvraćala od napada na Sovjete, a to je bilo nestabilno južno krilo, oslabljeno zbog italijanskih neuspeha u Grčkoj. Zato je, uostalom, a to znamo iz naše istorije, pre napada na Sovjete okupirao i raskomadao Jugoslaviju i Grčku. Tu dolazimo do korena sukoba Nemaca i Sovjeta.
To je, recimo, razumeo Čerčil. U svom čuvenom govoru, mesec dana uoči izbijanja rata između Britanije i Nemačke – a tada se na zapadu nadalo da će se Sovjeti privoleti na antinacističku stranu – Čerčil je rekao i sledeće, što se često zanemarivalo: „Ključ možda postoji. Taj ključ je ruski nacionalni interes… Ne može biti u skladu sa interesima bezbednosti Rusije da Nemačka zaposedne obale Crnog mora, ili da pregazi balkanske države i pokori slovenske narode jugoistočne Evrope.“
MOLOTOV U BERLINU
„Samo ako budemo ravnopravni…“
Molotov je došao u Berlin znajući da će pokušati da mu predstave idilične međusobne odnose, na koje nije smeo da nasedne, ali je i znao da Crvena armija na prvom mestu ne sme da ponovi debakl iz Finske u Zimskom ratu 1939, kao i da trenutno zaista nije bila u stanju da se odupre Vermahtu. Zato mu je glavni zadatak bio da izbegne eskalaciju sukoba na Balkanu, ali da stavi do znanja da se Staljin neće odreći imperijalnog prava Rusije da kontroliše Crno more.
Njegovog razgovora sa Hitlerom dobro se sećao firerov prevodilac Paul Šmit, po kom „niko od inostranih posetilaca nije sa Hitlerom tako razgovarao“. Očekivao je da će firer skočiti na noge i naglo završiti sastanak.
Molotov je pitao Hitlera: „Kako stvari stoje u vezi sa obezbeđivanjem ruskih interesa na Balkanu i oko Crnog mora… I kako Trojni pakt gleda na to?“
Hitler nije skočio. Neočekivano je delovao kao da se izvinjava: „Trojni pakt će regulisati stanje u Evropi u skladu sa prirodnim interesima samih evropskih država i zato se Nemačka sada obraća Sovjetskom Savezu, da bi izrazila svoje stavove o teritorijama koje su joj bitne…“ Molotov je tražio detaljniji odgovor. U jednom trenutku je rekao: „Sovjetski Savez neće razmatrati pristupanje Trojnom paktu osim ako ne budemo tretirani kao ravnopravni partner a ne kao puke figure.“
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA, NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
