Iz Beograda je prešao u Pančevo, a slučaj je hteo da su se sutradan baš iz Beča prenosili posmrtni ostaci Branka Radičevića na Stražilovo, brdo u blizini Karlovaca.
„To brdo on je ovekovečio svojim besmrtnim stihovima. Njegove pesme bile su poslanice Srbima, pozivale ih na čuvanje tradicija i pripremu za nacionalno ujedinjenje“, objašnjavao je američkoj javnosti Pupin.
U Sremskim Karlovcima bila je zakazana svečanost sa predstavnicima Srba iz svih krajeva. Pančevački Srbi, iz grada iz kog je Pupin morao da ode kao „nacionalista“, pozvali su ga da im se pridruži – kao predstavnik Amerike.
„U mom srcu razbuktao se ponovo plamen srpskog nacionalizma“, zapisao je Pupin.
Pupinov dolazak je svakako imao odjeka u kraju u kom je odrastao, iako to još nije bio „ovaj Pupin“, Amerikanci bi rekli „The Pupin“, o kome danas znamo.
Imao je specifično osećanje slobode, koje nije imao kao dečak. Američki pasoš mu je garantovao da može da bude advokat slobode. Zvali su ga na različite manifestacije po Banatu, pitali su ga sve i svašta o Americi, o toj udaljenoj zemlji slobode. Mnogi su sumnjali da zaista postoji. A on je ponajviše upravo govorio o američkom učenju o slobodi.
A onda ga je udario jedan simpatičan apsurd. Kada bi bio u krugu šire porodice, morao je da vodi računa da je jedan njegov rođak, knez sela i bivši vojnik, bio najstariji član Pupina i kao takav glava porodice. I prema njemu je moralo da se ophodi sa specifičnim poštovanjem.
„Američko državljanstvo oslobađalo me je obaveza prema caru Austro-Ugarske, ali ne i prema autokratskom knezu u Idvoru“, zapisao je Pupin.
Austrougarska, ipak, nije bila Amerika.
***
Iz knjige „Profesor Majk: Život čoveka koji je promenio Ameriku, Srbiju i svet“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 17. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Danilu Kišu, Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
