Pre svega, možda je pitanje iz naslova pogrešno. Ono podrazumeva da je nekada, u nekom trenutku, sve bilo u redu, dok odjednom, ili lagano, ništa više nije bilo kako treba. Goran Nikolić istroši grdne redove Nedeljnika dokazujući da „zlatno doba“, barem kada je privreda u pitanju, nikada nije ni postojalo. Možda je to doba ipak postojalo za društvo, ili za kulturu, ili za mogućnost obrazovanja i napredovanja? Da li je to mit? Ako nije, kada je bilo, i kada je prestalo?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, treba prvo da se odreknemo provincijalne zablude da su naše istorijske nevolje najteže na svetu. Kada upadnemo u to samosažaljivo raspoloženje, naše kukanje na istoriju najčešće kreće sa četiri motiva.
Prvi motiv je priča o velikom žrtvama. Koja je u velikoj meri tačna. Gubici Srba iz Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu su među najvećim gubicima bilo kog naroda u 20. veku. Isto važi i za Srbe u Hrvatskoj i BiH tokom Drugog svetskog rata. Međutim, natalitet je bio tako visok da je već početkom dvadesetih godina na teritoriji Kraljevine Srbije pre 1912. godine premašen broj stanovnika sa popisa iz 1910. godine. U BiH je broj Srba rastao do 1961. a u Hrvatskoj do 1971. godine. Dakle, Srbi su bili narod klan-nedoklan. Snagom rađanja su u velikoj meri nadoknadili zatiranja iz oba svetska rata.
Ceo tekst istoričara Predraga J. Markovića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Njujork tajmsa na srpskom jeziku
Bery
Pisaces Jos mnogo toga i ne mozes dokazati jer i sam neznas sta pises. Mesas zabe i babe natalitet je jedno a gubici u ratu su drugo.
Bijeli Pavle
Ko je ćera Srbe da bježe sa megdana
V sprat
Zašto se Tesla izjašnjavao kao Crnogorac