Mladi Srbi i pripadnici ostalih naroda i narodnosti prolaziće ubuduće obaveznu obuku u Vojsci Srbije (VS) u trajanju od 75 dana. Da se zna, duže od Hrvata koji će imati priliku da odsluže 60 dana.
Nadmetanje Srba i Hrvata ko će biti jači nastavlja se punom dinamikom. Uzeli smo „rafale“ i mi i oni. Sada se prepucavamo oko teme koji će da budu bolje naoružani i čije će rakete dalje doseći. Ostaćemo na tim rečima, ali prsti položeni na tastaturu u pripravnosti su da navedu neke tradicionalne balkanske termine oko muško-muškog nadmetanja.
Hrvati su ušli u proceduru nabavke višecevnih lansera raketa M142 HIMARS, onog čuda tehnike koje žari i pali po Ukrajini. Američka procedura prodaje i izvoza naoružanja relativno je otvorena i zato u zvaničnom dokumentu koji je ušao u proceduru usvajanja u zakonodavnoj vlasti precizno se navodi da će hrvatska artiljerija dobiti po 48 setova, svaki sa šest vođenih raketa GMLRS dometa – sudeći po iskustvima iz rata u Ukrajini – od preko 80 km, možda i 90 km. Proizvođač Lokid Martin drži se podatka da je najveći domet 70 km.
Srbija mora da ima nešto za poređenje i radi se na artiljerijskoj raketi kalibra 262 mm, naslednici „orkana“ iz 1980-ih godina, ali dometa povećanog sa 50 km na 70 km. Dva lansirna modula, svaki sa šest raketa, predviđeno je da se koriste sa višecevnog lansera raketa „tamnava“. Taj projekat prikazivan je na raznim smotrama i izložbama, ali samo kao maketa. Sada više nema šta da se čeka, ako Hrvat može da gađa na 70 i više kilometara, mora i Srbin.
Neko mora da poslužuje te višecevne lansere, da dostavi rakete, da popravi šta se pokvari. Mora da se popuni i pešadija i neko mora u tenk i borbeno vozilo pešadije. U Srba i Hrvata to su ljuti profesionalci koji rade svoj posao za platu.
Pozivi mladićima na obavezni boravak u kasarni prestali su da se šalju u obe zemlje po istom pravnom modelu – obustavljanju služenja, ali ne i ukidanju, kod Hrvata od 2008. godine, a kod Srba 2011. godine. U vojnoj branši prevladao je trend profesionalizacije i pričalo se o tome da savremena oružana sila treba da bude mala ali kvalitetna, i da ne treba da se plašimo konvencionalnih ratova. Za nas sa prostora gde se ratovalo od 1991. do 2001. godine preporučeni zadaci postali su međunarodne misije tamo daleko, preko mora i planina.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS