“Umetnost i kreativne industrije pružaju vitalni doprinos ekonomiji Velike Britanije. Poreske olakšice su pomogle u stvaranju očaravajućih i uzbudljivih poslova i ove godine, slaveći ono najbolje od britanske kulture”, reči su Džesa Normana, sekretara Trezora, povodom godišnjeg izveštaja britanske vlade o statistici kreativnih industrija.
Taj izveštaj prikazao je podatke po kojima je u prethodnoj godini kroz poreske olakšice za kreativne industrije (izveštajem su obuhvaćeni film, High End TV, animacija, video-igre, dečja televizija, pozorište, orkestri, muzeji i izložbe u galerijama) isplaćeno 1,1 milijarda funti. Otkad su ove poreske olakšice uvedene, koristilo ih je 2.955 filmova, 485 televizijskih produkcija, 1.075 video-igara i 300 izložbi širom Velike Britanije.
Poreske olakšice za kreativni sektor uvedene su kako bi se pomoglo preduzećima iz Velike Britanije u tim visoko kvalifikovanim i inovativnim sektorima da napreduju u zemlji i inostranstvu. U 2016. godini taj sektor doprineo je ekonomiji Velike Britanije sa gotovo osam milijardi funti. Samo filmski sektor je u toj godini doprineo sa 1,7 milijardi funti izvoza iz Velike Britanije.
Nedovoljno demistifikovan pojam kreativne industrije, počeo je u Srbiji posebno da se tretira u martu prošle godine kada je Vlada osnovala Savet za kreativne industrije koji deluje u okviru platforme ”Srbija stvara” (Serbia creates). Istovremeno, podaci objavljeni na sajtu Vlade govore o primetnom ekonomskom doprinosu s obzirom na to da ovaj sektor ima udeo u srpskoj ekonomiji između 3,4 i 7,1 odsto u BDP-u.
Jedna od posledica upliva digitalizacije u umetnost, kulturu i uopšte kreativno izražavanje jeste rušenje granica i uspostavljanje sinergije različitih vrsta stvaralaštva. Širenje opsega i tražnja za novim, kreativnim radnim mestima (i dovoljno obrazovanim/talentovanim ljudima) dogodila se preko noći. Upravo to je jedan od problema s kojima se suočava veliki broj zemalja. Na Internacionalnom sajmu filmskih i kreativnih produkcija London Focus 2018, producent Gareth Ellis Unwin govorio je o kapacitetu globalnih produkcija koji se može adekvatno iskoristiti samo ako se bude zadovoljila goruća potreba za investiranjem u ljude. Ovaj problem dodatno su, možda i od presudnog značaja, podstakle poreske olakšice koje su omogućile napredak kreativnih industrija, odnosno njihov kvantitativni razvoj.
ScreenSkills, britanska organizacija na čijem je čelu Unwin, pokušava da nađe rešenje ovog problema kroz razne oblike edukacija za poslove u kreativnim industrijama. Kreativne industrije su za taj cilj odredile budžet, a zadatak je jačanje kadrovske baze do 2022.
Na pitanje kako se Srbija bori sa spomenutim problemom Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA), najpre ističe kako je neformalno obrazovanje jedan od stubova SFA. O tome svedoči više od 35 kratkih kurseva – prošle godine je kroz Film Skills Academy prošlo preko 70 filmskih radnika, ali i mnogobrojne saradnje sa profesionalnim asocijacijama kao što su Production Guild of UK, Escape Studios…
Sa druge strane, kad se govori o kvantitetu, posle nekoliko godina primene podsticajnih mera (Ministarstvo privrede) i povećanja fondova za ulaganje u domaću kinematografiju (Ministarstvo kulture) snimljen je veći broj filmova, dok se, kako Milica Božanić ocenjuje, slična ekspanzija očekuje i u celokupnoj kreativnoj industriji, s obzirom na to da su se zakonskim novinama (Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture, izmene Zakona o porezu na dobit koji smanjuje stopu poreza na dobit od autorskih dela) za to stekli uslovi. Ona ističe kako je pravilno i kvalitetno uvođenje novih ljudi u profesiju ozbiljan izazov, ali da će spomenuta ekspanzija i kvantitet dovesti do kvaliteta. ”Kreativne industrije u ovom trenutku otvaraju prostor za afirmaciju mnogobrojnih zanimanja koja ranije nisu bila toliko atraktivna ili siguran karijerni izbor”, kaže Božanić.
Uzrok novih filmskih projekata može se pronaći i u aktivnoj promociji Srbije u inostranstvu – platforma „Film in Serbia“ osmišljena je upravo sa tim ciljem, a uprkos rastu i račvanju kreativnih industrija kod nas, postoje mehanizmi koje bi prema rečima Milice Božanić trebalo aktivirati – ekonomski razvoj u obrazovanju, poreske i investicione politike, zaštita autorskih prava i konkretna strategija razvoja ili zakonska regulativa koja definiše ovu oblast uz širi konsenzus zagovornika kreativnih industrija.
Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra
Tagovi
