„Kad padaju glave“ – kome Vučić šalje poruku?

Pred parlamentarne i lokalne izbore na proleće Naprednjaci najavljuju veliko kadrovsko provetravanje stranke. Sagovornici DW kažu da je to pokušaj da se disciplinuje stranka, ali i da birači vole kada „padaju glave“, piše Dojče vele.

Ako je verovati najavama predsednika Aleksandra Vučića u Vladi bi nakon izbora mogao da ostane samo jedan od dvanaest aktuelnih ministara koje je postavila Srpska napredna stranka. Promene će navodno obuhvatiti i sam vrh partije. Mladi bi, kako je najavljeno, trebalo da zauzmu najmanje 30 mesta na vrhu liste naprednjaka za parlamentarne izbore.

U sklopu tog kadrovskog podmlađivanja očekuje se formiranje fondacije „Brana Crnčević“, koja bi po Vučićevim rečima „trebalo da bude naša fondacija ‘Konrad Adenauer’“, po uzoru na tu fondaciju nemačkih Demohrišćana.

U sličnom tonu govorio je i Ivica Dačić, najavljujući „Perestrojku“. Tako se postavilo pitanje kako to vlast koja se svakodnevno hvali svojim tobožnjim uspesima ima potrebu da promeni praktično sve funkcionere.

Kadrovske promene – Vučićeva kontrola

Dramatične promene očekuju i male koalicione partnere SNS, kojima bi Vučić mogao da sreže udeo u izbornom plenu. Oni su naizgled mirno dočekali takve najave i izrazili nadu da će nastaviti saradnju sa SNS. Neki su i otvoreno rekli da sami na izborima ne mogu da pređu cenzus.

Slična vrsta opuštenosti na prvi pogled vlada i među ministrima koji kao po dogovoru poručuju da se „nisu rodili u foteljama“.

Ali, iza te kulise hladnokrvnosti krije se grčevita borba za pozicije i politički opstanak. To je zapravo i poenta Vučićeve pretnje – vaša politička karijera je u mojim rukama. Lojalnost šefu vodeće stranke će stoga biti i glavni kriterijum partijske metle.

Čitava akcija sa jedne strane deluje razumno: logično je da partija koja dugo ima apsolutnu vlast pomalo pročisti svoje redove i podmladi se uoči izbora.

Ali sa druge strane, ovo je već ko zna koji put da se najavljuju „čistke“ i „Perestrojke“, uvek pred izbore – na kraju od toga nije bilo ništa. Ili su svi ostali na svojim mestima ili su „smenjeni“ kadrovi završili na još mirnijim i bolje plaćenim pozicijama.

Šta je, dakle, poenta Vučićevih pokušaja da javnosti iznova najavljuje kadrovske čistke, smene i pretumbacije, koji se na kraju završe sa nekoliko minornih rotacija?

Politički analitičar Milan Nikolić to vidi isključivo kao deo predizborne kampanje: „Postoji određeno nezadovoljstvo među građanima radom Vlade, ministara, ili gradskih službi, i sada se njima šalje poruka da će se to popraviti, da će neki ljudi da odu, a neki bolji će da dođu“, kaže Nikolić za DW. „Drugi aspekt je disciplinovanje partije i stranačkih kadrova kako bi se unutar partije malo zaveo red i kako bi svi oni što bolje radili u predizbornoj kampanji.“

Pritisak virtuelne stvarnosti

U srpskoj politici nije važno šta će biti, nego je važno šta se govori, primećuje Vesna Mališić, zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN. „To je virtuelna stvarnost u kojoj smo uoči izbora već imali razne najave rekonstrukcija, smena, pročišćavanja, provetravanja, hapšenja, borbe protiv korupcije, planove, puteve, investicione programe…“

Mališić za DW dodaje da je tragedija u tome što građani ta „prazna obećanja“ olako prihvataju. „Građani su pod takvim pritiskom tog ludila virtuelne stvarnosti da prosto ne mogu da povežu uzrok i posledice problema sa kojima se suočavaju.“

Sve i da Vučić misli ozbiljno naišao bi na problem nedostatka dobrih kadrova, smatra Milan Nikolić. „U svojim redovima ih nemaju. Videćemo u kojem pravcu će to ići, da li će se možda pokušati da se u vlast pozovu neki nezavisni stručnjaci koji bi se kasnije priključili vladajućoj partiji.“

Sagovornici DW skreću pažnju da će stepen kadrovskih promena zavisiti i od međusobnih odnosa unutar Srpske napredne stranke. „To je partija u kojoj pojedini ljudi znaju dosta o svojim stranačkim kolegama“, kaže Milan Nikolić, dok Vesna Mališić dodaje da „članove SNS najbolje štite međusobne prljavštine“.

Skrivena obećanja

Deo kritičke javnosti smatra da Vučićeve najave uopšte nisu usmereni ka biračima, već samo ka stranci, a da je, što se birača tiče – miran i uveren u apsolutnu pobedu.

Milan Nikolić ističe da Vučić i dalje može biti bezbrižan kada je reč o podršci starijih i manje obrazovanih ljudi iz ruralnih sredina, ali da je njegov veliki problem „što sve više ulazi u konflikt sa obrazovanijom i urbanijom Srbijom“.

„Svaki njegov nastup je niz uvreda na račun intelektualaca i određenih delova društva – to njemu šteti, ali on očito ne može da se kontroliše i uzdrži“, napominje Nikolić. On dodaje da je priča o podmlađivanju partije možda i pokušaj podmlađivanja biračkog tela.

Vesna Mališić se ne slaže da je predsednik Srbije potpuno uveren u pobede. Kaže da je „vidljiva velika Vučićeva nervoza o kojoj svedoči i uvođenje direktnih prenosa njegovih političkih aktivnosti od jutra do sutra“.

„Iako je uradio sve da bude siguran, mislim da se ipak pribojava da to nezadovoljstvo ljudi negde može da probije tu naprednjačku branu“, zaključuje iskusna novinarka.