Dva prijatelja, svinja i košarkaška lopta bili bi odlična predispozicija za dobar vic, samo da to već nije kultna filmska scena. Početak i kraj jedne tragične priče o bratstvu i jedinstvu koje obeležava pitanje što kruži među dobro zarakijanim prijateljima: „Hoće l’ biti onog rata?“
Srpski predstavnik Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik dovoljno dugo govori o tome da je „Bosna asimetrična zemlja“ i da je njena budućnost „neizvesna“ da bi mu malo ko poverovao da zaista „ide vuk“. Međutim, dva dokumenta koja su izašla u javnost poslednjih dana, pokazuju da je pritisak u bosanskom ekspres loncu sve veći.
Dodikova partija SNSD donela je „Paljansku deklaraciju“ koja predviđa da institucije države Bosne i Hercegovine nemaju više ingerencije i moraju da napuste teritoriju Republike Srpske, a ako to ne učine, biće na to primorane silom. Istovremeno, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit poslao je u Ujedinjene nacije, generalnom sekretaru Guterešu izveštaj u kome kaže da će, „ako Srbi (Dodik) nastave da ostvaruju plan o svojim zasebnim snagama, BiH biti na ivici novog rata…“
Šta se zaista događa u Bosni i Hercegovini, pitanje je koje nije izgubilo aktuelnost nikada od kraja rata. Jer se uvek nešto događa. Poslednjih nedelja više nego ranije, intenzivnije svakako, bez rukavica u potpunosti, glavni akteri bosanskohercegovačke političke scene vode svoj rat.
Jedan voditelj iz Sarajeva ima običaj da kaže da se rat nije ni završio, da se vodi drugim sredstvima i Dodik pre svih, ali i Komšić i Džaferović, kao njegovi sparing partneri rade na tome da tu tezu potvrde.
Milorad Dodik ne propušta priliku kada se obraća javnosti da spomene „nestabilnost“, „asimetričnost“ i gotovo „neprirodnost“ Bosne i Hercegovine kao države. Međutim, njegove poslednje aktivnosti to su podigle na viši nivo.
Kada je Dodik doveo harmonikaša da mu u zgradi Predsedništva na uvce odsvira „Srpkinja je mene majka rodila“, rekao je u kameru da je pevao svojoj majci i da ne vidi u tome ništa sporno. I još dodao da je i „sa Komšićem pio rakiju“ – „pa šta“?
Mediji su preneli i izjave uglednih pripadnika bosanskohercegovačke policije koji su istakli da su bili spremni da odu da uhapse Dodika zbog „poniženja koje je svojim ponašanjem pokazao“.
U slučaju jednostranog ukidanja nadležnosti svih državnih institucija na teritoriji Republike Srpske, on je po prvi put napravio još jedan korak više.
Kolega iz predsedništva Šefik Džaferović poručio mu je da je vreme da se povuče sa političke scene i da je Dodik, „kao takav, uvreda za bosansku politiku“.
„Ovo je najveća kriza za Bosnu i Hercegovinu od Dejtonskog sporazuma. Velikosrpska ideološka kuhinja u Bosni neće proći.“
Šefik Džaferović
Da je ovo jedna od većih kriza sa kojom se suočavala Bosna i Hercegovina potvrdio je i visoki predstavnik UN u toj zemlji Kristijan Šmit protiv kog je Dodik takođe imao šta da kaže.
U izveštaju Ujedinjenim nacijama koji je Gardijan imao prilike da pročita Kristijan Šmit, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, rekao je da “ako srpski separatisti izvrše svoju pretnju o ponovnom stvaranju sopstvene vojske, cepanjem nacionalnih oružanih snaga na dva dela, u Bosnu bi moralo da bude vraćeno više mirovnih snaga kako bi sprečile da situacija skilzne u novi rat”.
Visoki predstavnik je rekao da je moguće da će doći do “sukoba između bosanskih nacionalnih agencija za sprovođenje zakona i policije Republike Srpske”.
„Ukoliko se oružane snage BiH rascepe na dve ili više armija, nivo međunarodnog vojnog prisustva bi zahtevao novu procenu“, upozorio je Šmit.
„Dodikovi postupci ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje i regiona, već – ako na njih ne odgovori međunarodna zajednica – mogu dovesti do poništavanja samog Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovo je kao secesija, samo nije proglašena zvanično“
Kristijan Šmit
Dodik, sa druge strane, upravo to često pozivanje njegovih protivnika na Dejtonski sporazum koristi kao argument u svojim političkim sukobima.
On je više puta isticao da predstavnici Bošnjaka i Hrvata u Bosni i Hercegovini „svesno pristaju na kršenje odredbi tog sporazuma kako bi ispunili određene zahteve Zapada“.
Pre svega on time cilja na prisustvo specijalnih izaslanika i strani uticaj na donošenje odluka u Bosni i Hercegovini.
Dejtonski sporazum opet, predstavlja trn u oku i dobrog dela javnosti u Federaciji jer je tim sporazumom Republika Srpska, prema njihovom mišljenju, „dobila mnogo više nego što joj pripada“. Oni tvrde da nije ni trebalo da postoje entiteti, a njihovi politički predstavnici pozivaju na odbranu sporazuma koji je te entitete kreirao.
Dok u svemu tome pronalazi i razloge za izrugivanje svojim protivnicima, a analitičari tvrde da bosanski „kolariću paniću“ teško može da se rasplete jer u osnovi svega stoji interes najviših političkih predstavnika sva tri naroda u BiH da se čvor ne odmrsi. Što je čvršći, objašnjavaju analitičari, to su teme usmerenije. Pa se priča o ratu, a ne o zagađenju ili nepostojećoj odbrani od koronavirusa.
Tako se pravi jedan zatvoren, bosanski krug, gde oni koji tvrde da rat nikada nije ni prestao, opominju građane da je rat „samo sredstvo“.
„Džabe stranci, džabe Palmer, džabe Angelina, džabe Alah, džabe Isus, džabe sve. Ne ide nikako. Ja sam mislio da sam ja remetilački faktor, kad sam video kako oni ne mogu (Bošnjaci i Hrvati) jedni sa drugima, mi smo ovde mila majka“
Milorad Dodik
Tagovi
