Braću Bajić sam prvi put video u stvarnosti na dan koji nikada neću zaboraviti. Mi regruti opštine Savski venac došli smo po vojne knjižice i raspored. I tada sam saznao da idem u mesto za koje sam tada prvi put čuo, i to u brdsko-planinsku pešadiju. Kada sam došao kući i rekao roditeljima koji sam rod dobio, otac je rekao: „Eto ti tvoj pank.“ Mislio je da su mi namestili.
Ali pank me nije ispratio u armiju, već Braća Bajić koji su nama regrutima u opštini Savski venac poželeli srećan boravak u armiji i otpevali nam nekoliko pesama. To sam ispričao Andriji Bajiću pre početka intervjua. Braća Bajić su imali milionske tiraže, rasprodate turneje, ali i nesvakidašnju karijeru koja nije bila „selo veselo“ i bez trzavica kako se nama budućim vojnicima činilo tog dana osamdeset i neke.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“