Poremećaj ishrane je možda jedan od najvažnijih mentalnih problema današnjice o kojem se najmanje priča i zato je jako važno što će na Trećem nacionalnom simpzijumu sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti – SIMPI 2025. 27.i 28. marta u Beogradu učestvovati najbolji stručnjaci iz sveta i kod nas.
Fokus simpozijuma je na prevenciji i lečenju ovih poremećaja, koji spadaju u najsmrtonosnije psihijatrijske bolesti, i poslednjih godina predstavljaju pravu epidemiju. Svakako smo svedoci i epidemije zloupotrebe lekove koji ne služe za smanjenje gojaznosti poput ozempika, pa će posetioci biti edukovani i o njihovom uticaju na pacijenta. Dodatni problem je što se ove bolesti neretko tretiraju na nestručan i potencijalno opasan način, od strane osoba bez odgovarajuće edukacije i znanja, a profesionalci imaju malo ili nimalo prilika za edukaciju.
Zato na simpozijumu na kojem će glavne teme biti i anoreksija i gojaznost učestvuju eminentni eksperti, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu i drugi stručnjaci sa višegodišnjim kliničkim iskustvom, iz Srbije i inostranstva; razgovori će se voditi sa specijalistima psihijatrije, endokrinologije, gastroenterologije, ginekologije, pedijatrije, anesteziologije, neurologije, kliničke farmakologije i s nutricionistima.
Gost predavač biće vodeći stručnjak iz oblasti poremećaja ishrane prof. dr Džejms Lok, profesor psihijatrije i pedijatre sa Stenforda, svetski priznati autoritet u lečenju, istraživanju i obučavanju u oblasti poremećaja ishrane, autor brojnih publikacija i udžbenika iz porodične psihoterapije adolescentne anoreksije nervoze (AN).
Profesor Lok je prihvatio da održi dva predavanja – prvog dana o izbegavajućem restriktivnom poremećaju ishrane (ARFID), a drugog predavanje i radionicu o primeni i značaju porodične terapije u lečenju anoreksije i treningu za stručnjake u ovoj oblasti.
O čemu će se još pričati na SIMPI 2025?
U kojoj meri gojaznost utiče na san, koliko povezanost s drugima (u detinjstvu) utiče na javljanje poremećaja, a koliko usamljenost utiču na pojavu poremećaja ishrane, pojava gojaznosti i metaboličkog sindroma u menopauzi, samo su neke od tema tog prvog dana simpozijuma. Jako je važno i znati koliki je cerebrovaskularni rizik od prekomerne telesne težine, i koliko nam zaista novi lekovi mogu pomoći u svemu tome, uz poseban ostvrt na njihovu zloupotrebu (kao kod pojave ozempika), pa će se i o tome diskutovati u četvrtak, 27. marta. Takođe će učesnici moći da čuju i o povezanosti creva i mozga i o uticaju mikrobiote u poremećaju ishrane, kao i da li je ortoreksija (preokupiranost zdravom ishranom) mit ili stvarnost. Čuće se i kakva je to veza između poremećaja ishrane i društvenih mreža – šta se projektuje, a šta introjektuje.
U petak, 28. marta, posle predavanja profesora Loka, pričaće se i o anoreksiji, koja će biti tema prepodneva, ali i o psihoterapiji kod pacijenata sa gojaznošću, načinu ishrane (i kod dece i mladih) i fizičkoj aktivnosti.
Prvi dan je teorijski, u vidu predavanja, diskusije i prikaza slučajeva iz kliničke prakse. Drugog dana održaće se radionice u kojima će svi učesnici imati priliku da razmene svoje iskustvo u kliničkom radu, kao i da vide i iskuse različite pristupe u vođenju intervjua sa pacijentima, kao i da dožive moguće prepreke i rešenja u dijagnostici i terapiji ovih poremećaja.
Metod rada biće oživljavanje i provežbavanje realnih kliničkih situacija kroz zamenu uloga, uz pomoć voditelja radionica – stručnjaka koji svakodnevno rade s ovim pacijentima.
Tagovi
