Vladavina guvernera države Njujork Endrua Kuoma obeležena je njegovim surovim i okrutnim ponašanjem prema saradnicima, kojim je, sve donedavno, prikrivao svoje loše menadžerske sposobnosti.
Džoel Verthajmer je posao u administraciji Endrua Kuoma dobio u februaru 2017. godine, gde je prešao direktno iz Bele kuće u kojoj je bio deo Obaminog tima. I nije bio jedini koji se odlučio za tu profesionalnu rutu, uz njega je deo Kuomove administracije postalo još tridesetak ljudi. Oni su u Kuomu videli kontratežu narastajućem trampizmu, ali i svojevrsnu laboratoriju ideja, od koje bi neka mogla da se primi i na širem nivou. Nedugo nakon što su dobili posao, „gušteri“ iz Kuomovog tima dobili su poziv za žurku koju je guverner Njujorka pravio u svojoj vikendici. Tu su imali priliku da vide kako na jakoj vatri Kuomo peče Melisu Derosu, tadašnju šeficu njegovog tima, koja je uskoro dobila unapređenje u sekretara guvernera.
„Pokazao je Melisi slike nekih ljudi zaposlenih u administraciji i tražio je da mu ona kaže imena. Mi, pridošlice smo već počeli da se sašaptavamo. Nije to bila jedna od onih „ha-ha fora“, već poniženje. Želeo je time da kaže – vi ljudi radite loše svoj posao. Bilo je čudno, nekako zlo“, rekao je Verthajmer za „Njujork magazin“, četiri godine kasnije. U trenutku kada su Kuomova administracija i njen poglavica na udaru zbog brojnih afera.
U januaru je državni tužilac Njujorka Letisija Džejms objavila da je Kuomov tim potpuno neobavešten o epidemiološkoj situaciji u staračkim domovima u Njujorku i da nije na pravi način obavestio javnost o svemu što se događa. U februaru je Ron Kim obznanio da ga je, zbog kritika na račun toga, Kuomo zvao na kućni broj i tom prilikom izneo brojne pretnje po pitanju njegove karijere. To je otvorilo Pandorinu kutiju. Gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio je sve objasnio jednom rečenicom: „Šta ste se iznenadili, pa to je klasičan Kuomo.“ Ubrzo su i drugi njegovi saradnici objavili da je njegovo ponašanje često vrlo uvredljivo, da bi kao višnjica na kolaču optužbi došao tekst Lindzi Bojlan, njegove bivše pomoćnice, da ju je seksualno uznemiravao i poljubio protiv njene volje. Nedugo zatim se oglasilo još pet žena sa sličnim optužbama.
Neki od najznačajnijih predstavnika Demokratske partije zbog toga su zatražili njegovo povlačenje.
To što je Kuomo predstavljen kao razvratni tiranin i nije neko čudo, piše „Njujork magazin“. Taj list navodi da je Kuomo, od kada je došao na mesto guvernera, koristio svaku priliku da se „šepuri svojim siledžijskim paternalizmom“.
„Isti stav kojim ohrabruješ targetiranje 25-godišnjaka, pomaže ti i da falsifikuješ i preuređuješ izveštaje o epidemiološkoj situaciji u staračkim domovima“, rekao je jedan od Kuomovih bivših saradnika Verthajmeru, koji tvrdi da je pokušaj da se „izgradi takva politička kultura, po principu – ja sam opasan momak“, zapravo služila isključivo tome da se prikriju greške u vođenju savezne države.
Kuomo je na taj način izgubio pojam o granici i razlici između nemilosrdnosti i veličine, uznemiravanja ili zloupotrebe i snage. To je u tolikoj meri uzelo maha da njegovi bivši saradnici o radu u Kuomovom timu govore kao o nekom kultnom bratstvu ili nekoj srednjoškolskoj ekipi u kojoj je od bilo kakve suštine važniji način na koji ćeš nekog pecnuti, prozvati ili uvrediti. „O politici i konkretnom bavljenju idejama da ne pričamo.“
Sam Verthajmer je Kuomovu administraciju napustio posle samo sedam meseci.
„Mnogi od nas su shvatili da je u pitanju jako loše vođena grupa ljudi, sa toksičnom potrebom dokazivanja muškosti.“
„Njujork magazin“ objavio je i svedočenje jedne Ketlin, koja je želela da njeno prezime ostane neobjavljeno, a koja je 2016. radila od 9 do 5 u kancelariji demokratskog kongresmena, a svake večeri i tokom vikenda kao konobarica, kako bi mogla da plati račune, rate za kredit i školarinu. U jednom trenutku dobila je ponudu za posao u jednoj lobi grupi, koja je bila finansijski toliko unosna da je komotno mogla da ostane sa tacnom u ruci samo vikendom, i to po potrebi. Posle šest nedelja ta firma je radila na prikupljanju donacija, a glavni čovek te kampanje bio je Endru Kuomo. Kada je došao da se upozna sa ljudima koji su radili na projektu, tokom kratkog razgovora Ketlin mu je rekla da je radila za demokratskog kongresmena, a on joj je uz šeretski osmeh poručio da bi trebalo da se vrati da radi sa ozbiljnim političarem, na državnom nivou.
Nije stigla ni da se začudi kada ju je uhvatio u pozu za ples. „Bože, pomislila sam da je to najneprijatnija situacija u kojoj sam se našla u životu. Fotograf je snimao, a ja sam samo želela da me ostavi na miru, da me ne dodiruje. Pomislila sam da nas svi gledaju. Posle su kolege danima zbijale šale kako se sviđam guverneru.“
Posle dva dana predstavnici Kuomovog tima su joj ostavili poruku na sekretarici da se javi na intervju za posao. Ona se nikada nije prijavila za posao u njegovoj administraciji, što znači da su je oni sami pronašli.
„Znala sam da je to samo zbog toga kako izgledam jer šta bi drugo mogao da bude razlog da angažuješ nekog koga si upoznao pre dva dana i sa kim si razgovarao dva minuta?“
Jednoj saradnici dešavalo se da dobije poruku od njega u rano jutro, za sastanak koji zakazuje pola sata pre njegovog održavanja. Tada je, mokre kose, navrat-nanos, odlazila u kancelariju, gde bi je dočekao neki od njegovih komentara, poput: „Nisi spremna danas? Nisi se našminkala?“
Ipak, njeni savetnici, raniji mentori, ali i šefovi u toj lobi grupi, rekli su joj da bi trebalo da ode na intervju i prihvati posao jer se takva šansa jednom pruža.
Kada je počela da radi u Kuomovom timu, bilo je jasno da za nju nije bio predviđen nikakav konkretan posao. Dobila je zadatak da bude „sunđer“ i upija od starijih i iskusnijih članova tima, a usput je morala da trpi i Kuomovo hirovito ponašanje. Dešavalo se tako da dobije poruku od njega u rano jutro, za sastanak koji zakazuje pola sata pre njegovog održavanja. Tada je, mokre kose, navrat-nanos, odlazila u kancelariju, gde bi je dočekao neki od njegovih komentara, poput: „Nisi spremna danas? Nisi se našminkala?“
Više od 30 žena sa kojima je „Njujork magazin“ razgovarao potvrdile su da im je više puta, što indirektno, što u direktnim razgovorima sa nekim od glavnih članova njegovog tima, naglašeno da moraju da se oblače lepo i da nose skupocenu odeću. Kao i da su štikle obavezne, nevažno gde idu i šta rade.
Tako se dešavalo da Ketlin dobije „kompliment“ od Kuoma da izgleda „kao drvoseča“.
„Tada sam još uvek plaćala rate i školarine, a od mene se očekivalo da nosim odeću nekog poznatog dizajnera.“
Ona tvrdi da nikada nije bilo nepristojnog dodirivanja, ali da guverner Njujorka nije prezao od toga da je dovede u neprijatne situacije, poput toga da je pozove da za njega pretražuje delove automobila i dok ona u suknjici i na štiklama skroluje po internetu, on sedi ili stoji pored nje, na nepristojno maloj udaljenosti.
Njegovi saradnici, naravno, tvrde da je Kuomo informatički slabo opismenjen i da njegovi saradnici već godinama vrše pretrage po internetu za njega.
Ketlin se za „Njujork magazin“ priseća i situacija u kojima Kuomo pažljivo gleda slike sa događaja, posebnu pažnju pridaje slikama gde je fotografisan sa lepim ženama, a onda od svojih saradnika traži kontaktiraju s nekom od njih. Ponekad, kada nije imao slike, već je samo ostvario interakciju sa nekom devojkom, tražio je da je pronađu i pozovu na intervju za posao. „Kao kada nam je naredio da otkrijemo ko je devojka sa tetovažom golubice na ruci, sa kojom je prethodne noći razgovarao u baru i da joj hitno ponudimo posao u njegovom timu.“
Ubrzo je počela da gubi strpljenje, stalno je plakala i osećala ogroman pritisak. U razgovoru sa prijateljima i psihoterapeutima takvo ponašanje Kuoma i njegovih saradnika opisivala je kao „potpunu i prinudnu kontrolu“. Sumnjala je da je sposobna da se bavi bilo kojim poslom nakon toga. Da je sposobna da zadovolji svoje osnovne ljudske potrebe.
Poslednjih nedelja veliki broj devojaka potvrdio je što tajno, što javno, da su prošle kroz slična iskustva. Tako je recimo za „Tajms“ Šarlot Benet, 25-godišnja bivša saradnica Endrua Kuoma, potvrdila da je tokom prošlog leta guverner Njujorka imao neprimerene komentare i pitanja u vezi sa njenim „seksualnim iskustvom“, sa tim „da li je nekada doživela seksualno uznemiravanje“ i „da li voli starije“. Anna Ruch je ispričala da je u odnosu na Šarlot sa njom otišao i korak dalje – dodirivao joj je leđa, obraze i ramena, pitao da li može da je poljubi na venčanju, a kamera je jednom prilikom i snimila njegovu odvratnu šalu kada ju je pitao „da li može da pojede celu kobasicu“.
Kuomov tretman nekih mladih žena koje su radile za njega i oko njega pokazao je svojevrsno ponižavanje i obezvređivanje koji mogu dobiti seksualizovani oblik i mogu uključivati objektivizaciju i koketiranje, ali nisu uvek eksplicitno seksualni kontakt ili veza. Zapravo, Kuomo može biti primer iz udžbenika kako se seksualno uznemiravanje, poput seksualnog napada, uopšte ne odnosi na seks; radi se o moći. U njegovom slučaju, bila je to jedna od manifestacija njegove opsednutosti dominacijom.
U Njujorku postoji, valjda prirodna, težnja održanja grubog, belog patrijarhata na čelnim pozicijama savezne države i grada, piše „Njujork magazin“. Bogata je istorija postavljanja belih muškaraca, problematične naravi, na važna mesta u Njujorku i traženje utehe u njima u teškim trenucima. Kada su prošle godine mnogi pisali da su „kuomoseksualci“, hvaleći pristup njujorškog guvernera krizi, veliki broj ljudi setio se 11. septembra i iznenadne privrženosti tadašnjim čelnim ljudima najvažnijeg grada na svetu.
Kuomo je samo logičan nastavak američkog patrijarhata: sin je trogodišnjeg guvernera, brat voditelja CNN-a; bio je oženjen i imao je troje dece sa Keri Kenedi, ćerkom pokojnog njujorškog senatora i američkog državnog tužioca Roberta Kenedija, nećakom predsednika Džona Kenedija i senatora Teda Kenedija. Kasnije je imao dugogodišnju romansu sa Sandrom Li, ženom koja je Harvija Vajnstina opisivala kao „originalnog, čarobnog čoveka, koji je bio katalizator njene karijere“.
Iako Kuomo nije optužen za bilo šta slično zločinima koje je počinio Vajnstin, on deli druge osobine sa sada zatvorenim filmskim producentom. Godinama su Vajnstinova loša narav i težak karakter na javnom mestu shvatani jednostavno kao neobični simptomi njegove genijalnosti, nekako dozvoljeni jer su svi znali za njih i niko nije ništa radio protiv njih; govorilo se samo – „Harvi je Harvi“. Kuomovo ponašanje je takođe dugo bilo opravdavano jer je Endru je Endru; samo moćan čovek koji je moćan.
U tome mu svesrdno pomažu i belkinje koje su deo njegove administracije, piše „Njujork magazin“, a kao pravi primer za to ističe Melisu Derosu. Da, istu onu ženu sa početka ovog teksta. Ona je, tvrde brojni njeni bliski saradnici, do tančina usvojila metode ponašanja njenog šefa, pa je tako u nekim situacijama i okrutnija od njega. Kao i njene asistentkinje za koje brojni saradnici tvrde da „čovek ne može manje da se oseća ljudskim bićem nego kada razgovaraju sa njima, ili dobiju prekoran pogled, poput dece“.
Mejlovi i pisma koja je Derosa slala njujorškoj senatorki Alesandri Bjađi, a koji su nedavno dospeli u javnost, takođe jasno prikazuju kulturu nasilja i uznemiravanja.
Njeno objašnjenje? „Ova situacija oko koronavirusa nas je sve učinila napetim.“
Koronavirus nije bio ni kao sci-fi predstava u glavi bilo kog Njujorčanina 2016. godine kada se Alesandra Bjađi, nakon rada na kampanji Hilari Klinton, zaposlila u kancelariji Kuomovog savetnika Alfonsa Dejvida. „Ja sam advokat guvernera Njujorka, progresivnog svetionika sveta“, razmišljala je tada, vrlo optimistično, Bjađijeva.
A onda ju je već posle nekoliko dana dočekalo iznenađenje. Bila je na zabavi u guvernerovoj vili i u jednom trenutku Kuomo ju je uhvatio za lakat i nešto prošaputao. Nije rekao ni „dobro došli“, ni „hvala što ste ovde“, već samo „lepi plesni pokreti“.
„Nisam to smatrala seksualnim uznemiravanjem, samo čudnim ponašanjem“, rekla je ona četiri godine kasnije, a njeno prvo iskustvo se savršeno uklapa u mozaik brojnih priča o Kuomovom hirovitom i pomalo nekontrolisanom ponašanju.
Ketlin se za „Njujork magazin“ priseća i situacija u kojima Kuomo pažljivo gleda slike sa događaja, posebnu pažnju pridaje slikama gde je fotografisan sa lepim ženama, a onda od svojih saradnika traži da kontaktiraju s nekom od njih
Nju je, nakon te zabave u vili, mnogo više mučilo nešto drugo – od progresivizma nije bilo ni „p“. To je upravo jedan od razloga koje mnogi smatraju ključnim za Kuomovo prostačko i potcenjivačko ponašanje prema saradnicima. Suština onoga zbog čega je klimava, loša.
„Deo onoga što Kuoma čini moćnim je nedostatak informacija. To mu omogućava da izbegne odgovornost jer niko zapravo ne zna šta se događa“, objašnjava Bjađijeva.
Mnogi projekti na kojima je vredno radila, ostali su nerešeni, nedovršeni, mnoge pobede protiv Donalda Trampa koje je pravni tim servirao Kuomu na tacni, ostale su neupotrebljene, neiskorišćene. Zbog toga je želela da se kandiduje i pobedi Džefa Klajna, a nakon što je obavila konsultacije po tom pitanju, počeli su da je uznemiravaju neprekidnim telefonskim pozivima. „Bilo ih je sigurno 20 za samo jedan vikend“, priseća se Bjađijeva.
Iako su joj se članovi Kuomovog tima smejali i istovremeno vršili pritisak zbog želje da pobedi Klajna, sa guvernerom se dugo nije srela, a onda je jedan nemili događaj usledio u avgustu 2018. godine.
„Na jednom venčanju me je ščepao, privukao k sebi, poljubio dva puta u glavu, jednom u oko i držeći me za ruke upitao mog verenika: „Jesi li ljubomoran?“ Nisam ni to shvatila kao seksualno uznemiravanje. Više kao njegovu želju da učini da se osećam neprijatno, loše.“
Ona je na kraju pobedila Klajna, ali kaže da nikada neće zaboraviti razgovor sa Kuomom dan pre opštih izbora.
„Zvao me je na sastanak i uputila sam se u njegov kabinet sa dvoje saradnika. Njima nije dozvoljeno da uđu, a mene su unutra dočekali Kuomo i Derosa. Razgovor je bio manje-više normalan sve do pred sam kraj, kada se zavalio u stolicu i pitao me – kako se beše završila politička karijera tvog dede? Moj deda je završio sa politikom tako što je 26 meseci proveo u zatvoru. Šta je želeo time da mi kaže? Da će me uhapsiti? Da je toliko moćan da bi mogao da okonča moju karijeru?“
Na koga vas ovaj dijalog podseća?
Mnogi bivši saradnici Endrua Kuoma tvrde da je čitav njegov sistem, osim na grubijanskom rečniku, glumatanju i narcisizmu, zasnovan na lažima.
„Taj čovek izmišlja koliko god je potrebno da bi sebe stavio poziciju da je u pravu, a svog oponenta predstavio ludim“, objašnjavaju sagovornici „Njujork magazina“ i dodaju: „Oni tvrde da su lažirali izveštaje o epidemiološkoj situaciji u staračkim domovima, kako bi sprečili napade Donalda Tramp, predstavljali su se kao Trampovi protivnici, a Kuomo je bukvalno Trampov demokratski blizanac.“
Ili kako je to jedan od sagovornika slikovito objasnio: „Tramp i Kuomo su isti čovek, samo je Trampu otac Fred, a Kuomu Mario.“
Još jedna od sličnosti, tvrdi ovaj magazin, između ove dvojice političara su „bombastična obećanja“ i pod njihovim velom zaštita najbogatijih, čije je oporezivanje sprečeno.
Činjenica da je veoma veliki broj bivših Kuomovih saradnika započeo psihoterapiju nakon saradnje sa njim i njegovim najbližim saradnicima, govori u prilog teroru za koji guvernera Njujorka optužuju. Jer je mobing mala reč. Osim razgovora sa psihoterapeutom, nekoliko sagovornika „Njujork magazina“ potvrdilo je da su u jednom periodu saradnje morali da pozovu SOS broj za samoubistva jer su „osećali da su na ivici“.
Nivo pritiska koji su stvarali – i stvaraju – Kuomo i njegovi saradnici nije samo visok, nego je i nerazumljiv za ljude koji sa njima rade. To je potvrdio i Verthajmer koji ističe da je, tokom njihove saradnje, svedočio tome da Kuomo i ne čita dnevne brifinge, ne bavi se političkom agendom koju mu saradnici pripreme, ali insistira na tome da se objavljuju bilteni, pišu brojni izveštaji, da velikim brojem dokumenata, papira i knjiga prikaže obim svojih aktivnosti.
Tako se dešavalo da ljudi koji su deo njegove administracije svoj radni dan započnu u šest izjutra i da ga završe oko ponoći. Bez pauze za ručak. Bez pauze za toalet. Kada su i želeli pauzu, dobijali bi mejl od Derose koja bi se ubrzo i pojavila u nečijoj kancelariji.
„Došla bi u kancelariju, predstavila mi se, rekla na kojoj je tačno poziciji, okrenula se i izašla. Ne bi to bilo čudno da se pre toga nismo četiri puta upoznali i da nismo radili zajedno dve godine. Time je želela da pokaže koliko smo nebitni“, rekao je jedan od sagovornika „Njujork magazina“.
Autoritet koji se stvara iscrpljivanjem drugih.
Autoritet koji se stvara urlanjem na saradnike, ponižavanjem, terorom, neprijatnim koketiranjem i seksualnim uznemiravanjem. Dominacijom u njenom najgorem obliku.
Kako je toliko lošeg ponašanja od strane Kuoma i njegovih najbližih saradnika toliko dugo bilo tolerisano, čak i smatrano normalnim? Odgovor leži u njegovoj popularnosti. Čak i neki od njegovih kritičara učestvuju u izgradnji te slike o njemu i promenama koje je doneo – od istopolnih brakova, do načina na koji je vodio rasprave i duele sa Trampom. U međuvremenu je povećao minimalac, zatvorio neke zatvore, govorio o socijalnim pravima.
Ipak, oni koji ga kritikuju, tvrde da je sve te pozitivne aspekte uveo ili primenio uz prethodno dugo odlaganje, sve dok nije došao trenutak da te odluke može da koristi u sklopu lične promocije.
„Njujork magazin“ tvrdi da je takvo Kuomovo ponašanje najlakše moglo da bude kamuflirano upravo u Njujorku, gradu poznatom po tome da u njemu uspevaju zastarele i groteskno nepravedne hijerarhije i odnosi.
I ne samo to. Grad koji u osnovi ima takve odnose, nema štampu koja bi na dovoljno prosvećen način o tome mogla da piše (iz srpske perspektive ovo zvuči kao šala, zar ne?).
„Dopisnici su uglavnom muškarci, uglavnom su belci i uglavnom smatraju dozvoljenim brojne stvari koje ne bi trebalo da budu.“
Kuomo je samo logičan nastavak američkog patrijarhata: sin je trogodišnjeg guvernera, brat voditelja CNN-a; bio je oženjen i imao je troje dece sa Keri Kenedi, ćerkom pokojnog njujorškog senatora i američkog državnog tužioca Roberta Kenedija, nećakom predsednika Džona Kenedija i senatora Teda Kenedija
Novinari, od kada je otvorena Kuomova Pandorina kutija, sve češće govore o tome da njihove brojne kolege, koje se sada bave slučajem guvernera Njujorka, godinama nisu uradile ništa kako bi ugrožene uzele u zaštitu i javnosti predstavile kakav je Endru Kuomo zapravo.
„Niko ga nije proveravao. On je guverner koji je učvrstio svoju moć i na pravi način zadovoljio svoje političke saveznike. Oni koji su o tome ćutali, (ne)svesno su prihvatili ulogu saučesnika“, tvrdi Josefa Velaskez, koja piše za „The City“.
Godinama je o njegovom ponašanju znalo stotine ljudi i nisu uradili ništa dok su ga milioni pored TV ekrana zavoleli i govorili o tome da su „kuomoseksualci“.
Alesandra Bjađi tvrdi da je izgubljeno vreme, mnoge dobre godine Njujorčana. I time što se nije otvoreno govorilo o Kuomu i njegovim načinom ponašanja samim po sebi.
„On se uvek više bavio urlanjem na ljude koji ga kritikuju nego onim zbog čega je meta kritika. I to je veći problem od svega ostalog“, tvrdi ona.
Užasno dugo smo prihvatali poniženja i osrednjost jednog čoveka koji je željan da u svakom trenutku dokazuje svoju muškost, piše „Njujork magazin“ i dodaje da je Kuomo takav kakav je posmatran kao jedina opcija – „i zato što nismo mogli da zamislimo bolje i zato što se čak i sam čin ukazivanja da bi stvari mogle biti bolje, činio uzaludnim“.
Tako su godinama njegov „sitan seksizam“, preteća i jeziva komunikacija, uznemiravanje na venčanjima i u kancelarijama, laganje, prikrivanje i odlaganje postali „normalna stvar“. Jer „Endru je Endru“. Mi ga volimo iako urla na nas i vređa nas zbog toga što mu se ne sviđa naša majica ili što nismo dovoljno seksepilni, po njegovom uvrnutom ukusu.
Sve do sada izgledalo je da će se Endru, kao Endru, sa tim izvući, voljen uprkos svemu. I ne samo da će se izvući već i da će prosperirati nakon meteorskog uspona izazvanog koronavirusom. A onda su brojni bivši saradnici, policiji i jedan deo demokrata otvorili Pandorinu kutiju. Na njenom dnu stoji ceduljica sa jednom rečju – ostavka. I ako je ne bude podneo i ako uspe da se izvuče, njegov napredak i ostvarivanje daljih političkih ambicija deluju nerealno.
Nema tog falsifikovanog izveštaja, lascivnih poruka na proslavi u njegovoj vili prošaputanih u uvo nove koleginice, ili besomučnog vređanja od jutra do mraka koji bi mogli to da promene i da ga uteše.
Priredio: Uroš Jovičić
Tagovi
