LEK ZA KORONU – U ovom trenutku se radi na najmanje 43 vakcine protiv COVID-19 u svetu i one su u razvoju u brojnim svetskim laboratorijama univerziteta i kompanija. Većina su DNK ili RNK vakcine. Jedna je počela da se ispituje na ljudima 16. marta, na prvih 45 zdravih volontera u Sijetlu. Veliko istraživanje u Nedeljniku o potrazi za novim „Svetim gralom“ čovečanstva.
ISTORIJA I BUDUĆNOST – Nijedna prethodna epidemija nije obuhvatila baš svaku tačku na Zemlji, nije bila praćena preko interneta, nije se o njima moglo saznati sve i svakog trenutka, iz telefona. Sve prethodne epidemije dešavale su se u jednom mnogo većem i daleko sporijem svetu. Tekst istoričarke Dubravke Stojanović u novom Nedeljniku namenjen je onima koje ova situacija guši, koji su uplašeni pred budućnošću, u kojima se prepliću pesimizam i optimizam.
KAKO STRUKA KAŽE – „Desila jedna jako dobra stvar. Mnogi pametni ljudi koje inače niste mogli da vidite na televiziji odjednom su u javnosti“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.
RUDAN – U zemljama koje se oslanjaju na znanje, struku i ispravno primenjene protivepidemijske mere, COVID-19 je bolest koja ne bi trebalo životno da ugrozi više od 1% svih zaraženih, piše čuveni naučnik Igor Rudan u tekstu koji prenosi novi Nedeljnik.
TEORIJE ZAVERE – Bolesti su oduvek bile magnet za teoretičare zavere. Kada je kuga poharala Evropu sredinom 14. veka, niko nije znao odakle je zaraza krenula. Međutim, brzo su pronađeni dežurni krivci: Jevreji. Postojalo je uvreženo mišljenje i da je „španski grip plod nemačkih vojnih laboratorija“. Neslavni šampion po broju teorija zavere jeste virus HIV. A ako ova nova planetarna pošast, na sreću, nije šampion po smrtnosti, jeste po broju “proverenih” informacija o tome kako je sve počelo i kako će se sve završiti. Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.
ANTIVAKSERI – Doći će trenutak kad će i vakcina za koronavirus biti dostupna. Hoće li antivakseri zastati da razmisle još jednom, ili će ponovo braniti nečiju teoriju, ko zna kad i zašto smišljenu? Za novi Nedeljnik pisao je Voja Antonić, pronalazač i publicista.
OVO NIKAD NIJE BILO – „Niko nikada nad nama nije imao ovoliku moć. A kada kažem nad nama, mislim na veći deo čovečanstva koji je danas pod zabranom kretanja“, piše Ljiljana Smajlović u novoj kolumni u Nedeljniku.
EPIDEMIJA I EKONOMIJA – „Država sada mora da plaća privredi da bi privreda sutra mogla da plaća državi“, piše Miša Brkić u velikoj ekonomskoj analizi posledica krize u novom Nedeljniku.
POSTKORONAVIRUSNI SVET – Geopolitičke implikacije koronavirusa, iako trenutno van fokusa javnosti, mogu se dugoročno, ili čak srednjoročno, pokazati krucijalnim. Poznato je da se globalni poreci menjaju prvo postepeno, a zatim odjednom. Geopolitička analiza Gorana Nikolića u novom specijalu Nedeljnika.
PUTIN, ČAJKA I VIRUS – Ne može se reći da se režim u Moskvi nije pripremio i za nova „teška vremena“. Ruski car našeg doba naučio je lekciju iz 2008. godine i velike ekonomske krize prouzrokovane na Volstritu. Paradoksalno, Rusiji su pomogle i sankcije EU i SAD, koje su na snazi od 2014. godine zbog sukoba u Ukrajini. Analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
KINESKI MODEL – Suočena sa ranije nepoznatim virusom, Kina je reagovala najambicioznijim, najagilnijim i najagresivnijim naporima u suzbijanju bolesti u istoriji, navela je SZO. Kako je Kina stigla od nultog pacijenta do nula obolelih čitajte u specijalnom izdanju dodatka „Kina danas“ u novom Nedeljniku.
VALJAREVIĆ – U novom broju Nedeljnika pratite nastavak dogodovština Frica i Dobrile u izolaciji, u kultnoj kolumni Srđana Valjarevića.
PORTUGALIJA – Kažu vlasti da se gastarbajteri vraćaju u Srbiju jer je tamo džaba lečenje. Laž! Pravi „gastarbajteri“ su se snašli, oni imaju osiguranje i pristup boljem zdravstvu nego u Srbiji. Pismo iz portugalske izolacije za novi Nedeljnik pisao je književnik Dejan Tiago Stanković.
ŠVEDSKA – „Vlada je odluke vezane za samu pandemiju u potpunosti prepustila agenciji za zdravstvo, odnosno državnom epidemiologu. Sve se odluke, barem tako tvrde, donose prema instrukcijama stručnjaka.“ O švedskom modelu borbe protiv koronavirusa za novi Nedeljnik govorio je novinar Saša Ibrulj.
DS – Čedomir Antić je kao student četvrte godine Filozofskog fakulteta i jedan od bivših vođa studentskog protesta stupio u članstvo Demokratske stranke. Posle dvadeset dve godine i brojnih promena u povodu veka od prvog osnivanja i tridesetogodišnjice od obnove ove stranke, na stranicama Nedeljnika objavljujemo njegova sećanja na vreme sa kraja prošlog stoleća.
HADŽIBEGIĆ – Ima teorija po kojoj bi Jugoslavija opstala da je Faruk Hadžibegić dao odlučujući jedanaesterac u poslednjoj seriji četvrtfinala Mundijala 1990. O tom događaju, druženju u reprezentaciji, EP u Švedskoj, treninzima sa Radovanom Karadžićem, ali i o tome zašto nije nostalgičan, za novi Nedeljnik govori poslednji kapiten SFRJ.
Tagovi
