U Rusiji je registrovana prva vakcina protiv COVID-19 na svetu, ali ona nije jedina koja je u Rusiji stigla do faze kliničkih ispitivanja. Osim toga, postavljaju se brojna pitanja kada se radi o njihovoj bezbednosti. Odgovorićemo na neka od njih.
Koliko vakcina ima Rusija?
U svetu se ukupno radi na oko 150 vakcina protiv COVID-19, a prema rečima rukovodioca Federalne inspekcije u sferi zaštite prava potrošača i dobrobiti čoveka (Rospotrebnadzor) Ane Popove, od toga 26 varijanti dolazi iz Rusije. Ali nisu sve to potpuno različiti tipovi vakcina. Po pravilu, to su projekti istih instituta i međusobno se razlikuju samo po nekim nijansama.
U Rusiji su do faze kliničkih ispitivanja stigle dve vakcine. To su „Sputnjik V“, koja je registrovana prva na svetu, i zasad neregistrovana vakcina iz Novosibirska „Epi VakKorona“.
Po čemu se one razlikuju?
„EpiVakKorona“ je nastala u novosibirskom naučnom centru „Vektor“, koji je osnovan 1974. godine pre svega kao laboratorija za razvoj biološkog oružja pod paravanom civilnog instituta. Kasnije je ovaj institut postao mesto za dijagnostikovanje i čuvanje najopasnijih virusa na planeti, od velikih boginja do ebole. U suštini je to vojni objekat. Oko „Vektora“ se nalazi ograda sa bodljikavom žicom visoka dva metra, na njegovoj teritoriji su postavljene protivtenkovske prepreke, a na osmatračnicama se nalaze stražari sa automatskim puškama. Upravo na ovom mestu napravljen je prvi test za otkrivanje koronavirusa u Rusiji i načinjena je prva fotografija novog virusa pod mikroskopom.
Dugo je „Vektor“ držao monopol na detektovanje koronavirusa, pa su u tu instituciju stizali testovi iz cele zemlje. Sa tako impresivnom empirijskom bazom „Vektor“ se veoma brzo uključio u trku i napravio nekoliko vakcina na različitim platformama. „EpiVakKorona“ je vakcina na bazi virusnih belančevina i peptida. Ta varijanta podrazumeva da se ove belančevine ne proizvode u ćelijama pacijenta, nego da se ubacuju direktno u organizam zajedno sa dopunskim nadražajnim supstancama, na koje imunološki sistem reaguje.
„Sputnjik V“ iz Instituta „Gamaleja“ funkcioniše na drugačiji način. Ova nešto manje zatvorena ustanova je do 2010. godine bila pod nadležnošću Ruske akademije nauka, a danas je pod Ministarstvom zdravlja. Njihova vakcina spada u vektorske. To znači da se koristi virus-nosilac (bezopasni adenovirus), koji kao taksi prenosi gen koronavirusa u ćelije. Počinje sinteza belančevina i imunološki sistem se „upoznaje“ sa bolešću. Prema istom principu Institut „Gamaleja“ je ranije kreirao vakcinu protiv virusa ebola, a poslednje tri godine je radio na vakcini protiv virusa MERS (koronavirus iz 2012).
Danas su upravo oko ova dva instituta okupljeni gotovo svi državni i privatni sponzori, jer se smatra da upravo oni imaju najviše šanse za uspeh.
Kako su tekla testiranja?
„Sputnjik V“ je uspešno prošao prvu i drugu fazu (one su bile spojene) kliničkih ispitivanja, pri čemu je vakcina testirana na miševima, hrčcima, majmunima, kao i na 76 zdravih i posebno odabranih pripadnika vojske i civila. Svako od njih je vodio „dnevnik dobrovoljca“, u kojem je beležio prateće pojave, kao što su povišena temperatura, osip, crvenilo na mestu uboda. Ništa ozbiljnije od toga nije zabeleženo.
Dvanaestog avgusta je počela treća faza ispitivanja. Smatra se da je ona najvažnija, jer se na velikom uzorku mogu otkriti sve malo verovatne nuspojave. U njoj će učestvovati preko 2.000 ljudi iz Rusije, ali i iz Saudijske Arabije, Brazila, Meksika, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja. Ova vakcina je registrovana u Rusiji, ali, obratite pažnju: „pod ograničenim uslovima“.
„EpiVakKorona“ je zasad u malom zaostatku. Prva i druga faza kliničkih ispitivanja počele su 27. jula i zasad nisu završene. U njima učestvuje 300 dobrovoljaca starosti od 18 do 60 godina.
„Vektor“ je saopštio da svi dobrovoljci imaju plaćeno osiguranje i dobijaju nadoknadu od 147.000 rubalja (2.000 dolara), ali da moraju sva 23 dana da provedu u stacionaru, bez prava izlaska. „Možete da se šetate samo po teritoriji koja pripada stacionaru. Ishrana je obezbeđenja pet puta dnevno.“ Oni koji su prošli strogu selekciju (izabrani su samo potpuno zdravi kandidati) uslove smeštaja upoređuju sa odmaralištem, sa jedinom razlikom što je atmosfera u „Vektoru“ „kao u pravom bunkeru“.
Ceo tekst objavljen je u R Magazinu, dodatku organizacije „Russia Beyond“ u Nedeljniku od četvrtka, 27. avgusta.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
