Ovog novembra navršava se trideset godina od smrti Danila Kiša, možda i poslednjeg velikog jugoslovenskog pisca i nesuđenog nobelovca.
A u rođendanskom broju Nedeljnika – koji je došao na kioske baš danas kada je Nobelov komitet saopštio dobitnike za 2018. i 2019. godinu – objavljen je specijal posvećen Danilu Kišu.
Za Nedeljnik o piscu govore i pišu njegovi prijatelji Filip David, Božo Koprivica i Predrag Čudić. A pisac Božo Koprivica je opisao i kako je tekao njihov poslednji susret. Između ostalog, Božo Koprivica je govorio i o Nobelovoj nagradi. Ovako je to bilo:
„Onda sam ga upitao: ‘Kada dobiješ Nobelovu nagradu, koliki će biti moj novčani iznos u procentima? Evo 30%.’
Kiš ćuti.
Ja nastavljam: ‘Mora da se pitaš šta bih s tolikim novcem. Prvo bih posetio dolinu spomenika Džona Forda i grad Tumbston. Upoznao bih Doka Holideja. Otkupio bih scenario za film ‘Bašta, pepeo’ i u tom filmu igrao bih ovu tvoju baba-tetku što je posekla glavu Turčinu. Na Cetinju bih napravio kafanu od snega.’
Kiš ćuti.
Ja nastavljam da brbljam: ‘Dobro, evo 20%, ali ispod 15% ne idem. A mogli bismo taj moj deo popiti u onom bistrou kod Dubrovačke pijace. Loza, pršut, ostrige, vino.’
Kiš ćuti.
Nabrajam mesta koja bih voleo da vidim.
Kiš ćuti.
Brbljam, brbljam, brbljam. I odjednom Kiš progovori.
„Ima jedan uslov. Nobelovac mora da bude živ.“
Šta nam je danas Danilo Kiš? Zašto je važan? Kakav je bio njegov život, njegove strepnje, njegova nadanja? Kakav je bio kao prijatelj?
Nedeljnik u izdanju koje će se čuvati objavljuje i fotografije iz porodične arhive.
Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici
Tagovi
