Kada bi se bris na koronavirus SARS-Cov-2 uzimao iza nosne šupljine, PCR test na koronu bio bi mnogo pouzdaniji, kaže profesor dr Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL Kliničkog centra Srbije u intervjuu za Novosti.
Međutim, mnogi zbog osetljivosti ili krive nosne pregrade ne mogu da podnesu da im se štapić duboko uvuče u ovaj prostor. Pritom, da bi se uzorak sa sluzokože uzeo iz tog dela, potrebna je velika stručnost laboranta, ali i saradljivost pacijenta.
Profesor dr Arsović kaže da se upravo zbog zahtevne tehnike uzimanja brisa iz prostora iza nosa, isti uzima i sa zadnjeg zida ždrela, jer ako postoji virus na sluzokoži ždrela, sigurno postoji i duboko u nosnoj šuljini:
„Koliko će pacijent osećati bol, odnosno koliko će mu biti neprijatno tokom uzimanja brisa, zavisi od toga da li ima neke anatomske deformacije nosa, kao što je kriva nosna pregrada, široki ili uski nosni hodnici, ali i kako psihološki podnosi ovu vrstu dijagnostike.“
Na konstataciju da bris na koronu može da se uzme i iz uva, profesor kaže:
„Bris uva ne postoji za dijagnostiku virusa korona, jer virusa u spoljašnjem uhu nema. Spoljašnje uho je prekriveno kožom, a ne sluzokožom. To znači da bi bris trebalo da se uzme iz srednjnem uha, koje je obleženo sluzokožom. Kada bi se to radilo, uzorak bi morao da se uzima tako što će pacijent biti uspavan i hirurški bi mu se otvorila bubna opna. To je sasvim neracionalni pristup i nema razloga da se primenjuje.“
Profesor objašnjava da je do sada meta analiza šest studija potvrdila da do gubitka čula mirisa dolazi u proseku kod 53 odsto zaraženih. „Ispitivanje urađeno na jednom od Instituta Harvard univeriziteta, pokazalo je da kovid napada potporne ćelije čula mirisa i da zato dolazi do blokade receptora za detekciju mirisa. Po nekim studijama, gubitak čula mirisa je kod 30 odsto inficiranih prvi simptom kovida.“
Isto važi i za čulo ukusa.
„Razlika je jedino u tome da se gubitak čula ukusa dešava kod manjeg procenta zaraženih“, kaže profesor Arsović i dodaje da je taj gubitak mirisa i ukusa prolaznog karaktera. „Jedino što zabrinjava su naznake da ova zaraza može da dovede do trajnog oštećenje sluha. Ali, to ne znači da će se i dogoditi svakom pacijentu.“
On dodaje da postoji dogovor sa Klinikom za infektivne i tropske bolesti da izlečeni od kovida idu na proveru sluha. „Činjenica je da mi nećemo imati podatke o tome kakav je bio njihov sluh pre zaraze, ali iz razgovora sa pacijentom ćemo to saznati, a zatim procenjivati kakav im je sluh posle preležane infekcije.“