Kada kapiten govori o sebi u trećem licu

Nakon sinoćne utakmice između Srbije i Engleske, u improvizovanom studiju Radio Televizije Srbije u Gelzenkirhenu, sportski komentator Aleksandar Stojanović, završivši razgovor s rezigniranim Draganom Stojkovićem Piksijem, okrenuo se ka kapitenu naše reprezentacije – Dušanu Tadiću.

„Kako ste prihvatili odluku da ne počnete meč?“, upitao ga je Stojanović.

Tadić je potom udahnuo duboko, na trenutak razvukao sarkastični osmeh preko lica, i, tako je bar delovalo s druge strane ekrana, pred milijonskim auditorijumom „istresao“ sve što mu je na duši.

„Pa, teško. Teško mi je to palo“, odgovorio je Tadić. „Teško mi je palo. Pričao sam sa selektorom, ali sam teško prihvatio, jer je ovo ipak Engleska, ja sam kapiten, lider i najbolji igrač ekipe. Bez lažne skromnosti. Mislim da je trebalo da počnem, ali poštujem odluku selektora. Mogao bih mnogo više da uradim da sam igrao 90 minuta. Ako on želi da Dušan Tadić igra 30 minuta, ja ću da igram. Voleo bih 90 minuta. Želiš da uradiš sve za kolektiv. Bitno je da idemo dalje, da prođemo i to je jedino pravo merilo. Moramo to da uradimo. Imamo veliko zajedništvo“, objasnio je Tadić nervozno, možda čak pomalo i besno, kao da Misteru, kako ga je više puta tokom razgovora s voditeljem i nazvao, Draganu Stojkoviću suptilno želi da prebaci to što ga nije uvrstio u startnih 11.

Rade Bogdanović, koji je takođe bio prisutan u RTS-ovom studiju, ali onom beogradskom, s oduševljenjem je dočekao Tadićev komentar.

„Pravi kapiten, pravi pravi kapiten“, počeo je svoje izlaganje Bogdanović. „Bilo mi je teško, ali sam kapiten, ušao sam, daću sve od sebe, voleo bih da sam počeo. Pravi kapiten, na ove se čovek može pouzdati, direktno u lice, teško mi je bilo, ali idemo dalje, nastaviće. Nakon ovih njegovih reči da imamo ozbiljne šanse da pređemo u drugi krug. Ovako nešto ja od srpskih igrača još nisam čuo. Direktno, korektno, pošteno. Na ovakve možeš da se pouzdaš u životu“, rekao je Bogdanović.

Dragan Stojković kasnije je svoju odluku da Tadić ne počne utakmicu od prvog minuta pravdao taktičkim zamislima. Prema njegovim rečima, bio je to lukavi kalkulantski potez kojim je jednog od najboljih igrača reprezentacije Srbije želeo da sačuva odmornim i svežim za prelomne trenutke meča.

Nedugo nakon Tadićeve izjave, novinari su imali priliku da Stojkovića upitaju šta misli o tome, a on je, vidno začuđen, rekao da „to nije dobro“.

„Uuu, nije dobro ako je to rekao. Nije dobro ako je to rekao. To je bila moja odluka iz taktičkih razloga, želeo sam ga sa svežim nogama u drugih 45 minuta. Radi se o taktici, ništa drugo“, objasnio je Piksi.

A potom je morao sve da ponovi još jednom.

„Ovo su bile taktičke stvari. Tadić mi je potrebniji sa svežim nogama, ali da on može da počne, naravno da može. Ja sam taj koji donosi odluke i koji je na tom mestu. Nema prostora za polemisanje. Nema nikakve bure oko kapitena“, zaključio je.

Naravno, u domaćoj javnosti se nakon ovakve Tadićeve izjave diglo mnogo prašine, pa su priče o „narušenoj atmosferi“ – slično nešto desilo se i tokom Svetskog prvenstva u Kataru 2022. – počele da kolaju društvenim mrežama. Dok ih Predrag Rajković, upitan da prokomentariše izjavu svog saigrača, nije demantovao.

„Ja mogu samo da kažem da sam ja fizički spremniji od Dušana Tadića“, odgovorio je Rajković kroz smeh. „Šalim se, naravno. Ma nije, super je atmosfera. Malo mu je možda bila vruća glava, ali je atmosfera generalno dobra, i ne bih ja ništa više pričao o tome. Spremamo se za Sloveniju.“

Analizirajući Piksijevu taktiku i utakmicu koju su „orlovi“ odigrali protiv Engleske, fubalski analitičar i saradnik Velikih priča Mihovil Topić, objašnjava da je bilo za očekivati da će Srbija svoje šanse tražiti u skok igri, te da je upravo zbog toga utakmicu počela s dva napadača – Aleksandrom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem – odlučivši da se zarad toga, bar u prvom poluvremenu, odrekne Tadićeve kreativnosti i sposobnosti povezivanja igre.

„Za očekivati je bilo da će Srbija svoju priliku protiv Engleske tražiti u centaršutu i visokim loptama kojima će bombardovati kazneni prostor. Piksijeva ekipa je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo bila ubedljivo prva po upućenim centaršutevima i još ubedljivija po uspešnim centaršutevima“, objašnjava Topić u tekstu koji možete čitati na Velikim pričama. „Takav plan bi posebno imao smisla u kontekstu situacije u kaznenom prostoru. Mark Guehi je visok samo 182 centimetra i prošle sezone je u Premijer ligi uzeo samo 36 posto vazdušnih duela. Protiv sebe je imao Mitrovića koji je jedan od najboljih skakača današnjice, Vlahovića koji možda nije toliko moćan u skoku kao Mitrović, ali je visok 190 centimetara i Milinkovića-Savića koji sa svojih 190 centimetara dolazi iz drugog plana. Oba engleska štopera su niža od srpskih napadača i Engleska je izostankom Herija Megvajera ostala bez ključnog igrača u zaštiti vlastitog kaznenog prostora od centaršuta.“

Međutim, kako dalje objašnjava Topić, iako odluka da se iskoristi visinska razlika između srpskih napadača i engleskih defanzivaca zvuči potpuno rezonski, nešto je tu nedostajalo. To pokazuje i podatak da je Srbija više centaršuteva uputila u drugom nego u prvom poluvremenu, i to baš kada je Aleksandar Mitrović napustio, a Dušan Tadić ušao u igru.

„Problem je bio u tome što su se Mitrović i Vlahović prečesto ponašali kao Tadić, a oni su klasični napadači, a ne plejmejkeri. Tadić je odličan u razigravanju, kreaciji i čitanju protivničke odbrane, odlično iznalazi najbolja rešenja po svoju ekipu, a Mitrović je najkorisniji u kaznenom prostoru, kada čeka loptu s boka. S Vlahovićem ili Mitrovićem u ulozi plejmejkera, Srbiji je u kaznenom ostajala samo jedna meta, i Engleska je to lagano kontrolisala bez obzira što su stoperi imali deficit u visini. Jednostavno, za Srbiju često nije bilo logike ni da traži centaršut jer fudbaleri nisu imali koga da gađaju. Mitrović i Vlahović su se rotirali u povučenoj i isturenoj ulozi, ali nijednom se nisu pozicionirali svaki na svog štopera i pokušali da ih opterete. Ostaje utisak da se tu možda moglo izvući još nešto i da smislen plan nije sproveden do kraja, ili da barem nisu do kraja iskorišćeni svi potencijali. Kao da je nedostajalo odlučnosti da se preuzme još malo rizika u igranju onoga u čemu je Srbija odlična.“

Englezi su na kraju, verovatno dosta teže nego što su očekivali (da im je neko rekao da će dobar deo drugog poluvremena provesti stiskajući se pred vlastitim šesnaestercom, verovatno mu ne bi verovali), savladali Srbiju i izbili na čelo grupe C.

Srbiji sada preostaju mečevi sa Slovenijom (20. jun) i Danskom (25. jun). Biće zanimljivo videti da li će Tadić ponovo, iz taktičkih razloga, utakmicu započeti na klupi, sada kada poraz više ne sme da se dogodi.