Veliki broj nesanitarnih deponija i požara nastalih na njima tokom toplijih meseci, problem su koji moramo rešavati, jer toksini nastali iz sagorevanja mešanog otpada na otvorenom mogu imati dugoročne efekte na zdravlje ljudi i klimatske promene.
Iako se može činiti da je reciklaža u jednom domaćinstvu mala stvar, svaki građanin svojim ponašanjem doprinosi kolektivnim naporima da se smanji zagađenje. Svaka odvojena flaša, limenka ili papir pravi razliku. Kada ljudi znaju da postoji infrastruktura koja ih podržava, veća je verovatnoća da će se uključiti. Zato gradovi i opštine treba da organizuju sistematsko sakupljanje i reciklažu, smanjujući količinu otpada koji završava na deponijama. S obzirom na to da zagađenje ne poznaje granice, govorimo o zagađenju vazduha i voda, saradnja sa susednim zemljama mogla bi pomoći u rešavanju zajedničkih problema.
Projekat „BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, koji sprovodi NALED uz podršku Evropske unije, usmeren je pre svega na unapređivanje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava i rada javno-komunalnih preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori u oblasti upravljanja otpadom, sa ciljem podsticanja primarne selekcije otpada i povećanja recikliranih količina.
Novi Pazar i Mojkovac kroz ovaj projekat dobili su ukupno 2.000 kanti za razdvajanje otpada, a uz to pribavljena je presa za baliranje otpada za Opštinu Mojkovac, koja će omogućiti pretvaranje reciklažnog dvorišta u reciklažni centar, samim tim pored primarne selekcije, obezbediće se i sekundarno razvrstavanje otpada u ovoj opštini.
Najvažnije, jedinice lokalne samouprave koje su uključene u projekat dele iste izazove i prakse koje treba unaprediti kada govorimo o sistemu upravljanja otpadom. Kako je ovo projekat prekogranične saradnje, od velikog značaja je da se između Novog Pazara, Tutina, Kolašina, Bijelog Polja i Mojkovca razmene iskustva koja mogu da olakšaju budući rad komunalnog sektora.
Svaki kilogram reciklabilnog otpada koji se prikupi u ovim opštinama je vredan, jer se time smanjuje prostor koji se zauzima na deponiji, smanjuje trošak deponovanja i dobija nova sirovina. Zato je od izuzetne važnosti da se nastavi dalje širenje svesti o značaju reciklaže među građanima, te je jako važna i uloga medija.
Kad je reč o Srbiji, predviđeno je do kraja 2029. uspostavljanje i unapređenje odvojenog sistema sakupljanja za papir, metal, plastiku, staklo i tekstil i da do 2034. dođe do potpunog odsustva odlaganja reciklabilnog otpada na deponije. Generalno, kada govorimo o trenutnim naporima države u sektoru sakupljanja otpada, u Srbiji se intenzivno radi na izgradnji regionalnih centara za upravljanje otpadom, po najvišim standardima, što je važan korak.
Dodatno, treba se ugledati na razvijene zemlje poput Austrije, Švedske, Nemačke, Danske koje su postigle impresivne rezultate u smanjenju količine otpada i primeniti po ugledu na njih i druge mere pored deponovanja.
Strategije koje ove zemlje primenjuju uključuju npr. dobro osmišljene poreze na deponovanje otpada ili potpunu zabranu deponovanja, kao i visoke stope prikupljanja bio-otpada. Takođe, koriste sistem „plati koliko baciš“, koji naplaćuje građanima usluge sakupljanja otpada u zavisnosti od količine nesortiranog otpada koju generišu.
Još neki od ekonomskih instrumenata koje države članice EU koriste kako bi unapredile reciklažu jesu porezi na spaljivanje otpada koji imaju za cilj poskupljenje spaljivanja, kao i depozitni sistem za ambalažu za pića, za koji se i NALED aktivno zalaže.
Ovaj projekat sufinansira Evropska unija u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II) kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014-2020. Ugovor za sufinansiranje sredstvima Evropske unije potpisan je sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
Tagovi
