Bila je subota, pola osam uveče, ali ne samo to, nego je ovo bio prvi dan jeseni, koji se iz predivnog i toplog sunčanog prepodneva pretvorio u prohladno kišno veče, pa i ne samo to, nego se raspoloženje u stanu iz jednog mirnog stanja, sa čak prisutnom i vedrinom, utopilo u mučnu tišinu, ali i očigledni nemir, i to ne samo onaj unutrašnji, kod nekih je bogme došlo i do ispoljavanja, dakle, i spoljašnji nemir je bio tu, a tu je već opasnost, i… i dozvolite naratoru da ovde konačno prekine sa ovim nepotrebnim uvodom, koji se odrađuje samo da bi se stvorila slika, ili dočaralo ono što se popularno naziva atmosferom, dakle, nešto što nikuda ne vodi ukoliko se bilo ko time ozbiljnije pozabavi, i da pređem odmah na stvar, jer i meni, dakle naratoru, nervi su se poprilično istanjili, interesovanja mi se sužavaju, nemam ih više mnogo, i sad ovi likovi kojima moram da se bavim, nakon što su se vratili iz Rijeke u kojoj je Kinez Li izveo svoj performans „18 anegdota iz ličnog života“, i koji je naišao na skromno interesovanje, ali je kod dvoje mladih i nepoznatih izazvao veliko oduševljenje, fotografisali su Kineza Lija kako hoda lukobranom ‘Mololongo’ i priča anegdote kojih se u tom trenutku setio, a bilo je tu priča iz detinjstva u Kini, kao i raznih dogodovština na putu do Srbije, to dvoje mladih su toliko bili oduševljeni da su se na kraju barem deset puta slikali sa Kinezom Lijem, koji je skromno izjavio: „Čak dvoje ljudi voli ovo što ja radim.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
