Kontroverze su uvek išle uz njega. Da je miljenik partije, da je neprijatelj partije, da je hrvatski izdajnik, da je ovo i ono. Pa godine njegove emigracije. U Parizu i Pragu najviše, u Pragu u kojem je završio čuvenu akademiju.
Proteklih meseci dosta je bilo reči oko sukoba sa Gagom Antonijevićem i scenarijem. A prošle nedelje i susret sa patrijarhom Porfirijem, i o tome već na početku ovog razgovora sa Lordanom Zafranovićem.
Pre neki dan našli ste se sa patrijarhom Porfirijem i ministarkom kulture Majom Gojković, deluje da je sada izglednije snimanje filma „Zlatni rez 42 (Deca Kozare)“?
To je proces koji traje tri i po godine. Nastojimo da se stvore uvjeti za stvaranje toliko ozbiljnog filma. Naravno da u tom procesu postoje prijatelji ovog projekta ali postoje i njegovi protivnici. Danas su jedino države te koje finansiraju filmove, tako da su svi autori upućeni na naciju. Kako ja trideset godina živim u Češkoj, jasno je da plivam u praznom prostoru bez nacije. Hrvatska me, bar kad je o filmu reč, ne prihvata. Ovde u Srbiji, iako imam ogromnu publiku, ne pripadam jer ovde traje bitka srpskih režisera za svoj film i to je normalno. Isto mi je i u Češkoj, tako da moram da tražim određene saveznike koji bi mi pomogli da napravim film. Patrijarha Porfirija znam odranije iz Zagreba kada je nastojao da na neki način napravi određene mostove između Beograda i Zagreba. Pričao sam mu da pripremam taj film i on se zainteresovao. Stvorilo se prijateljstvo i on nam pomaže da se taj film realizira. I naravno upotrebljava svoj autoritet da bi ljude iz politike privolio da učestvuju u projektu, a to je da napravimo film o logoru Jasenovac koji će biti prepoznatljiv za ceo svet.
Kada sam se prvi put susreo sa Jasenovcem, bilo mi je neugodno što sam ljudsko biće shvativši šta je taj čovek napravio drugom čoveku u to doba rata.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
