U današnje vreme sve teže se nosimo sa stresom, ali i svakodnevnim obavezama koje nam se nameću. Zbog pritiska rokova mnogi često posežu za kaloričnom i nezdravom hranom.
Kada ljudi shvate da im ponestaje vremena, prejedanjem nadoknađuju energiju koju bi mogli da izgube prilikom odrađivanja poslova u zadnjem momentu.
Usled stresa povećava se lučenje hormona kortizola koji podiže nivo šećera u krvi. To rezultira time da telo traži više šećera, pa nije ni čudo što posežu za slatkišima, hranom koja je kalorična, masna ili puna ugljenih hidrata, piše N1.
Takva hrana na duge staze može dovesti do gojaznosti što može prouzrokovati dijabetes, ali i srčane bolesti
Psiholozi Indijskog instituta za upravljanje u Udajpuru sproveli su istraživanje na dve grupe dobrovoljaca koji su za zadatak imali da u jednom tekstu precrtaju slova ‘e’ u roku od 60 sekundi. Jednoj grupi vreme je odbrojavano od 60 prema nuli, a drugoj od nule do 60 sekundi.
Kasnije su odgovarali na pitanje da li bi radije kupili voćnu salatu ili čokoladni kolač. Grupa kojoj je vreme odbrojavano prema nuli svoju želju za čokoladnim kolačem ocenili su od osam do deset. Suprotno tome, volonteri u drugoj grupi svoju žudnju za čokoladom ocenili su od sedam do deset i imali su nešto više afiniteta prema voćnoj salati.
KADA SAM POD STRESOM JEDEM VEĆE KOLIČINE SVEGA ŠTO JEDEM
re: Kada smo pod stresom jedemo veće količine šećera Čak i pijem veće količine sve što pijem.