„Kada smo otvorili njegov grob, imali smo šta i da vidimo; da mu kosa i brada rastu namesto stare, da su mu nokti duži i da mu ispod oljuštene beličaste kože izbija novi, sveži sloj. Njegovo lice, ruke i stopala, njegovo celo telo – nisu tako dobro izgledali ni dok je bio živ. Na ustima smo mu, ne bez izvesnog zaprepašćenja, opazili malo sveže krvi koju je, sa tim su se svi složili, isisao iz onih koje je prethodno poubijao. Videvši to, okupljena rulja se izbezumila, i mrtvo telo počela da probada u srce. Tada je mnogo tople krvi pokuljalo iz pokojnikovih ušiju i usta, a osim toga pojavilo se i još mnoštvo čudnih znakova kojih ću vas iz poštovanja poštedeti. Sve se završilo spaljivanjem tela.“
Iako bi se ovaj kratki opis sasvim sigurno mogao naći među stranicama Stokerovog „Drakule“ ili Kingovog „Salemova“, ili u filmovima Terensa Fišera i Vernera Hercoga, on zapravo ne oslikava ni rumunskog plemića osuđenog na prokletstvo večnog života, ni Kurta Barloua, a ni Kristofera Lija ili Klausa Kinskog. Gore ispisane reči deo su svedočenja Ernsta Frombalda, izaslanika Habzburške monarhije i upravnika Gradištanske oblasti, i za razliku od pomenutih fiktivnih likova, one govore o jednom koji je zaista živeo – Petru Blagojeviću.
Slučaj Petra Blagojevića (ili Petera Plogojowitza, kako je kasnije prekršten u austrijskim službenim spisima) smatra se – uz Arnauta Pavla, o kom će nešto kasnije biti reči – jednim od prvih dokumentovanih slučajeva vampirizma u Evropi i pokretačem talasa popularizacije vampira koji je neposredno nakon toga počeo da zapljuskuje zapadne obale Starog kontinenta.
Prema izveštajima i beleškama prikupljenim od strane austrijskih komesara i načelnika – a koji su potom, objavljivanjem u bečkom časopisu „Wienerisches Diarium“ (Bečki dnevnik) vrtoglavom brzinom dospeli i do stranica nemačkih, francuskih i engleskih medija – Petar Blagojević bio je srpski zemljoradnik i meštanin sela Kisiljevo (smešteno nedaleko od današnjeg Požarevca, a tada deo teritorije Habzburške monarhije) koji je živeo u periodu od 1662. do 1725. godine. Neposredno nakon njegove smrti, u Kisiljevu je, u roku od svega osam dana, iznenada preminulo devet ljudi, a ako je verovati sačuvanim Frombaldovim izveštajima, svih devet tvrdilo je kako ih je Blagojević noću posećivao i „davio“.
CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ PRAZNIČNI DVOBROJ NEDELJNIKA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
