„Pa oni će ipak igrati u punom sastavu…“
Ostaće zauvek nezabeleženo, neposvedočeno, da li je Ambasador Stanković tu rečenicu rekao nekom od svojih kolega na klupi, ili je izgovorio sam sebi u bradu, dok su mu kroz glavu prolazili trenuci od prethodne večeri. Stoje u hodniku ispred svlačionica on, Arigo Saki, Barezi, Piksi, Diter Pauli i Cvele…
Svaki klub ima jednu utakmicu zbog koje su baš svi njegovi navijači bili na ivici da iseku vene ili ritualno oduzmu sebi budućnost. Ima i makar jednu za koju svi znaju šta su radili u trenutku kada se neki Pančev, recimo, zaleteo ka nekom Olmeti. Međutim, postoji uvek ta jedna posebna utakmica, drugačija od svih drugih po tome što nema navijača koji na njoj nije bio. Koga god da pitate, a da u tom trenutku nije hodao uz pomoć dupka, bio je tu, kao svedok istorije. Takva je i Ona utakmica Crvene zvezde i Milana iz 1988. godine. Legendarna. Za nezaborav. Utakmica o kojoj svako čuva svoje zrno istine i utakmica o kojoj je svaka istina tačna jer su sve zauvek obavijene najgušćom maglom otkako je fudbala i Beograda.
Kada je žreb odlučio da se u ovo proleće, neobičnije od svih prošlih, susretnu Zvezda i Milan, jedan je veliki krug zatvoren. Jer ni povratak u Evropu, ni dve Lige šampiona, ni pobeda protiv Liverpula, nemaju simboličku vrednost za navijače Crvene zvezde kao susret beogradskog i milanskog kluba. To je utakmica koja je melem na rane svih onih koji su, dok su prolazile godine bezvredne i za sekund istorije, sanjali da će se vratiti sekunde vredne godina.
…
I kada na stadionu „Rajko Mitić“ na teren istrče crveno-beli i crveno-crni, zapaliće tompus i Cvetković i Berluskoni, žignuće zglob i Piksija i Ančelotija, biće i hrtova i majstora i snova.
Priču o utakmici Crvene zvezde i Milana u najvećoj magli od kad je fudbala i Beograda, pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od danas na svim kioscima, ili u digitalnom izdanju na Nstore.rs
Tagovi
