Nema šanse da je Kajri Irving čuo za Džeja Ramadanovskog iako se onoliko pričalo i pevalo o njemu u beogradskom Bruklinu. Ipak, košarkaš Netsa ove sezone pred svaku utakmicu pali kandila i sveće i iako se sam često ponaša kao da ga nema, prisutan je i dobrom igrom na samom otvaranju nove NBA sezone dao je uvod priči o najboljem dribleru današnjice, koji je predriblao svoju reputaciju.
Nema šanse da ste ikada pogledali makar jednu utakmicu Kajrija Irvinga da vam donju vilicu nije nekontrolisano povukla gravitacija, kada on sakrije loptu. Instinkt da ne dozvoli da bude odžeparen, da uvek zna šta mu se u kom džepu nalazi, da se nikada ne prepipava i ne razmišlja da li je isključio peglu, nego da uvek i uvek baš u poslednjem trenutku, skloni loptu od pobesnelog protivnika i da se zatim prošeta do koša, ono je što ga čini ubedljivo najboljim driblerom u današnjoj košarci.
Kajrijev odnos sa loptom je veoma pažljiv i pun ljubavi, a kada je tako ona obično sluša. Ko ga je gledao u Djuku pomislio je – ovo je novi Ajzea, ko ga je gledao u Klivlendu bez Lebrona sumnjičavo je klimao glavom, sa Lebronom je opet bio velika stvar, u Bostonu je polako prestalo da se priča o njegovim košarkaškim kvalitetima i sada, kada je deo opake ekipe Bruklin Netsa, o košarci se gotovo ne govori uopšte.
Kako je Irving uspeo da pređe taj put i postane dežurna dvorska luda, pored neverovatnog talenta i kvaliteta koji poseduje? U pitanju je kontinuitet, momak se baš potrudio.
U finalu protiv Golden Stejta, kada je Klivlend oteo titulu dinastiji čije je formiranje mnogima zastalo u grlu kao kost, pogodio je trojku kojom je zadužio Lebrona zauvek.
Osvojio je prsten i tokom toplog zagrljaja sa najvećim aktivnim igračem i jednim od dvojice najvećih ikada, niko nije mogao da pomisli da će Irving ubrzo pobeći iz Klivlenda.
Tek kada je u jednom remek delu Denija Ejndža – dao je Ajzeu Tomasa, bez njegovog znanja, iako je ovaj igrao dan nakon što mu je poginula sestra, iako je igrao za Seltikse sa slomljenim kukom – prešao u Boston Seltikse, počelo je da se govori o tome da je Kajri, pa, može se reći čudan.
Da nije druželjubiv i da često sa određenom dozom gađenja gleda na svoje saigrače, da se oseća zapostavljeno kada nije u centru pažnje, da o svim stvarima koje ga okružuju ima neku svoju teoriju…
Kada je i sam počeo da priča o tome, postalo je čudno, a kada je svoju teoriju o zemlji kao ravnoj ploči počeo da brani na svakom koraku, optužujući druge da su glupi pijuni, ljudi su izgubili živce.
I kako je vreme prolazilo, nezadovoljstvo i podignute obrve su se sa publike i novinara preneli i unutar lige, među igrače, trenere, pomoćno osoblje. Čovek je postao predmet sprdnje u toj meri da su mu na određenim statistikama promenili ime u „World b flat“.
Međutim, ovaj naslov nema veze sa slengom i nije opis onoga u šta je sebe Kajri svojim glupiranjem pretvorio u očima drugih. Naslov je faktualnost – Kajri Irving je postao Indijanac. Zapravo, njegova majka je deo plemena Sijuks, na granici Severne i Južne Dakote, a još pre dve godine je u njegovu čast u rezervatu upriličena svečanost kojoj je prisustvovao sa sestrom.
Ipak, od ove sezone Kajri je odlučio da javno o tome govori i da se ponaša u skladu sa običajima svog plemena, pa je na utakmicu protiv Bostona u predsezoni izašao sa upaljenom kadionicom čiji je dim zapahnuo TD Garden.
Neko se našalio da je hteo da istera zle duhove koje je ostavio tamo pre nego što je napustio Seltikse, ali Irving nije želeo da se šali na tu temu. Kao i uvek, smrtno ozbiljan objasnio je da je stvar lična i da je, naravno, odlučio da uradi pravu stvar.
Tako je podgrejao tvrdnje onih koji su uvereni da se Irving namerno šegači i od sebe pravi nešto što nije jer je „preinteligentan i u postojećim okvirima mu je dosadno“. Zaista je uspeo da svojim potezom ka svojoj senci potisne veliko „božićno otvaranje poklona u Bruklinu“ jer su se i on i Durent vratili na parket.
Teško je poverovati da je za čoveka koji je osvojio NBA prsten, bio olimpijski i svetski šampion, šest puta „ol-star“, ruki godine, pobednik takmičenja u šutiranju trojki, košarka dosadna stvar.
Još je teže poverovati da zaista veruje da je zemlja ravna ploča, da su svi novinari pijuni mračnih sila i da je za njegovo zdravlje i dobar duh ekipe potrebno da se okadi teren pre nego što se na njega istrči.
Čak i ako on u sve to zaista veruje, pomalo je nepravedno zapostaviti sve njegove druge kvalitete.
Do trenutka dok Kevin Durent, u svom stilu, ne napravi 100 lažnih profila i na Tviteru ne počne da ga vređa zbog teorija zavere, što je samo jedan on mogućih načina da se Netsi ove sezone raspadnu, o Kajriju moramo govoriti i iz košarkaškog ugla.
Kao o najboljem dribleru planete.
Tagovi
