Kakav je rezultat, posle godinu dana, dao „švedski model“

Otkako je u januaru prošle godine pandemija korona virusa krenula da se širi svetom iz Vuhana, različite zemlje zauzele su različite pristupe, ali su se mere uglavnom svele na zatvaranje. 

Švedska je primenila drugačiju taktiku, mnogo liberalniji pristup, koji su jedni podržavali, a drugi za njim čeznuli, u zemljama sa pojačanim restrikcijama.

Danas, više od godinu dana od početka pandemije, Švedska ima devetu najveću stopu zaraze u Evropi i šestu najmanju stopu smrtnosti na kontinentu prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolest.

Švedski je bolnički sistem uz dosta naprezanja i zahvaljujući enormnim materijalnim resursima uspeo da izdrži dva velika talasa zaraze i sada se nalazi usred trećeg, a švedski građani i dalje uživaju verovatno najveću slobodu od epidemioloških restrikcija u Evropi.

Međutim, kako piše Index.hr, švedski pristup je daleko od bajke, već skupo plaćena cena borbe za normalan život i zdravlje nacije, koja je ostavila mnoga neodgovorena pitanja.

Drugi su o švedskoj strategiji pisali kao o opasnom eksperimentu na vlastitu stanovništvu, dok su je neki nazivali “poslednjom oazom ličnih sloboda u Evropi”, a treći su širili senzacionalističke priče o „pomoru staraca“ i uskraćivanju kiseonika ili intenzivne nege umirućim pacijentima, navodi portal.

Pojavilo se i nekoliko katastrofičnih projekcija, tražilo se čak hapšenje Tegnela koji je tvrdio da je švedska statistika precizna i da je to verovatno razlog zašto su njihove brojke realističnije i što se čini da imaju više slučajeva nego mnoge druge zemlje.

Šveđani nikada nisu prihvatili maske, a glavni epidemiolog je čak i podsticao boravak napolju. Mere su se, podseća portal, menjale iz meseca u mesec, ali nikad drastično baš kako je i sam Tegnel rekao. Međutim, na kraju se pokazalo da je švedski višak smrtnosti od 7,7 odsto tek na 22. mestu među 30 evropskih zemalja.

U međuvremenu, počela je vakcinacija građana, a pitanje da li su Šveđani pogrešili u pandemijskoj strategiji ili postupili razboritije od većine evropskih zemalja, verovatno nikad neće dobiti odgovor, zaključuje portal, dodajući da ostaje činjenica da je Švedska u pandemiji što se tiče javnog zdravstva prošla bitno lošije od nordijskih suseda i bitno bolje od ostatka Evrope.

Kako navodi Thelocal.se, pozivajući se na podatke Javne zdravstvene agencije, od početka pandemije u Švedskoj zabeleženo je ukupno 857.401 zaraženih, od čega je umrlo 13.621, a 6.213 je primilo intenzivnu negu.