Ne znam kako smo stigli od Tadićevog „Budim se uz Severinu“ do njenog privođenja na granici, ali definitivno je tu neki krivi spoj. Sumnjam na Vulina, mada je on to i ponosno preuzeo na sebe, dok sam pisao ovaj tekst. Stvari se toliko menjaju od 2012. da je nemoguće ispratiti. Od partnerstva s Milom u rušenju Tadića, do smrtnog neprijateljstva, s Makedonijom gotovo prekinuti odnosi – bežanje kuma, direktora EPS-a u Skoplje, pa vakcine (isti čovek tamo sve vreme – Zaev) i priznanje Crkve posle „hiljadu godina“. S Bosnom najkomplikovaniji odnosi, iako tu ima nešto i u Dodiku, kome je morala da dođe CIA kako bi rekao da nikad nije rekao ono što je milion puta rekao…
Ali najčudnije je s Hrvatima, počev od Ane Brnabić koja je ustoličena gotovo kao Hrvatica, da bi u međuvremenu iscurio taj deo njene krvi, kao kod vojvode Mišića (ovo poređenje je samo metaforično).
Od Kolinde do Severine. Od buketa cveća na mostu i glavne zvanice na najvećoj žurki koju je Beograd video u ustoličenju vođe, do bizarnog zaustavljanja na granici žene koja je krenula da peva na nekom drugom rođendanu.
Dačić je ustao u odbranu koleginice, ali – najvažnije – rekao da će ukinuti spiskove nepodobnih! Da li je i digao glas, ne verujem.
Tako da ostaje pitanje ko je pravio te spiskove. Kako? Po kom kriterijumu? Da li je mogao da ne pita bilo koga? Pošto se i makartizam negde izglasao. Negde mora da piše u zakonu.
Dobro je što je sve palo na Severini. Pošto je sve toliko bizarno da se ne dešava ni u bizarnijim režimima.
Neko je pomenuo komunizam i verbalni delikt, mi smo iz njega pokupili ono najgore, uključujući ličnu vlast, koja najviše smeta Titovoj deci.
Problem je, dakle, u ličnosti, a ne u sistemu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 659
Tagovi
