Odnos države i crkve, ako se posmatra kroz odnos crkvenog poglavara i šefa države, teško je precizno definisati, jer je jedan od njih dvojice na tu poziciju izabran doživotno. Još je kompleksniji odnos ako ne može na prvu loptu precizno da se kaže ko se od njih ponaša kao da će ceo život biti na tom mestu.
Srpsku pravoslavnu crkvu očekuje izbor novog, 46. patrijarha u nesvakidašnjim okolnostima koje su „obezglavile“ crkvu, odlaskom dvojice najuticajnijih ljudi – patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, i kada se više govori o tome da li će vlast dobiti „svog čoveka“ na čelu SPC nego kakva će biti budućnost SPC.
To što se kaže da će ovi izbori za patrijarha biti neizvesniji od bilo kojih do sada – makar ovih koji se održavaju po sistemu „apostolskog žreba“ – i ne mora da bude potpuno tačno, jer teško je da će biti neizvesniji od onih iz 1990, kada je koverta sa imenom budućeg patrijarha Pavla pred Svetog duha došla posle devet krugova glasanja. A i ta neizvesnost koja nesporno postoji, u poređenju sa prethodnim izborom iz 2010, ne dolazi zbog viška favorita, već upravo zbog njihovog manjka.
A kako je i na tom izboru 2010. godine Sveti duh zaobišao favorite i „teškaše“ i izabrao Irineja Gavrilovića, jasno je da se u četvrtak 18. februara za kada je zakazan izborni Sabor svašta može očekivati. A to svašta ovog puta nije se odnosilo samo na imena episkopa koji dolaze u opticaj…
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
