Omanci su spremni da podele svoju priču sa svetom.
“Dosad smo samo vredno radili domaće zadatke”, kaže mi Mustafa Al Hinai, generalni direktor Oman Aviation Group, državnog konglomerata u čijem sastavu se nalaze nacionalna aviokompanija Oman Air, kompanija za upravljanje aerodromima Oman Airports, kao i Oman Aviation Services.
Sultanat kojim već gotovo pola veka rukovodi Kabus ibn Said el Said želi da postane vodeći regionalni, pa potom i globalni centar za avijaciju, do 2040. godine.
Kako to planiraju?
Odgovor, pomalo kontraintuitivno, ali ako imate strpljenja potpuno logično, počinje u – moru.
Sa omanskom ribom, po kojoj je ova ponosna nacija moreplovaca i trgovaca, skoro sa više kilometara obale nego hiljada stanovnika, poznata od pamtiveka.
Da, šarmantni Al Hinai govori, u tradicionalnom omanskom restoranu u kojem sedimo na podu uz kafu i kolače, prvo o ribolovu.
Na tom primeru vidi se i dugoročno promišljanje i ono što će Al Hinai istaći kasnije, o tradiciji i nasleđu i njegovom čuvanju.
Ukratko, u Indijskom okeanu i Persijskom zalivu praćaka se svaka vrsta ribe, a u Omanu živi i radi čak 34.000 registrovanih ribolovaca, sa 29.000 brodova. Lako je tu ribu prodavati u sukovima omanskih gradova i sela, ali je važnije kako je izvoziti.
Tu na scenu stupa Oman Aviation Group, kao jedan od glavnih stubova razvoja sultanata koji ima naftu, ali ne toliko da bi se, kao možda neki drugi, Omanci ulenjili.
“Glavni aerodrom Omana je Maskat, ali riba se vadi u prostranstvima koji su najbliži Salalahu i Dukmu. Kada se ta riba zamrzne, ona u prodaji može da košta dva dolara po kilogramu. Ako je sveža, koštaće sedam ili osam dolara. Ali, ako je živa, a u Hongkongu, Kini, Japanu, Francuskoj, žele živu omansku ribu, ona će koštati 20 dolara po kilogramu”, objašnjava Al Hinai.
Čitava ideja, oko koje je ujedinjena cela industrija, jeste nešto što ovde nazivaju sea-to-air: kako ribu koja još diše smestiti na stolove u najfinijim pariskim restoranim? Kako od Salalaha do Maskata prevesti dnevno više od 40 tona ribe i potom je otpremiti u svet? Kako sadašnjih 350.000 tona ribe udvostručiti do 2022? Kako obezbediti da se najmanje 15 odsto omanskih specijaliteta transportuje avionima?
I nije samo riba, tu je i povrće kojim ovi krajevi obiluju. Tu je priča o izgradnji distributivnih centara, novim sistemima za tracking, centrima za labeling.
Nije zadatak jedne aviokompanije, a posebno one nacionalne, samo da prevozi ljude, već da učestvuje u izgradnji sistema i – što je druga omiljena reč na jugu poluostrva – disrupciji. Poenta je da se globalizuje nacionalna industrija, uključujući tu i turizam, a tu avijacija igra glavnu rolu, smatraju u Omanu.
“Morate da budete disruptivni u svim sektorima, inače ni avijacija neće biti uspešna. Govorimo ljudima da ne možemo da budemo samo aviokompanija. Moramo da budemo ekosistem. Moramo da sarađujemo sa turizmom, sa onima koji donose odluke, sa domaćim i stranim kompanijama”, govori Al Hinai.
Oman Aviation Group može da bude ključ ekonomskog razvoja Omana. Oni žele da privuku međunarodne logističke kompanije, globalne brendove u kargu. Sjajna infrastruktura, objašnjavaju, uvek je atraktivna međunarodnim investitorima.
Nije da im u “core businessu” baš loše ide. Broj putnika nacionalne aviokompaniji Oman Air povećao se za godinu dana za 14 odsto i sada je 9,7 miliona godišnje. Napravljen je potpuno novi aerodrom u Maskatu (MCT), koji je na dodeli nagrada SKYTRAX World Airport Awards odabran među deset najboljih u klasi aerodroma između 10 i 20 miliona putnika.
Taj aerodrom sada ima 18 miliona putnika u 2018, a žele do 2030. da imaju 40 miliona putnika. Trenutni kapacitet je 24 miliona.
“Do 2030. želimo da budemo u top 40 aviokompanija”, priča CEO kompanije OAG i teško mu je ne poverovati. “Moramo i da se postaramo da naš ekosistem, da naša zemlja, bude sprema da dočeka više ljudi. Želimo da promovišemo Oman kroz avijaciju, da privučemo turiste…”
Ali, ne treba to da budu bilo koji turisti. Oman je drugačiji od ostalih zalivskih zemalja, ne samo po tome što je pitomiji, što su ljudi skromniji i vredniji; i klima je blaža, na jugu su čak i monsuni, tu je i zelenilo, ne samo pesak.
“Sektor turizma ima svoje izazove. Mi kao avijacija treba da investiramo u idenfitikovanje putnika. Šta će im se svideti u Omanu? Zašto dolaze? Odakle bi došli? Tek onda mogu da pitam Oman Air da nas poveže”, jasan je direktor Al Hinai.
Omanci žele turiste koji su avanturisti, koji poštuju prirodu i njenu održivost. Koji su odgovorni i prema sebi i prema domaćinima.
A gostoprimstvo se, u šta se lako uveriti za svega nekoliko dana u Maskatu, jednostavno podrazumeva.
“Kad dođete kod Omanca, treba da se osećate da ste dobrodošli. Treba da osetite lokalnu kulturu koju vam nudimo. A shvatili smo da se to neće desiti dok mi sami ne shvatimo kako nas drugi vide. Danas imamo 3,3 miliona putnika, a 2040. želimo da imamo 11,7 miliona turista”, kaže Al Hinai.
U tome će im pomoći i nove tehnologije. Avijacija odavno više nije prodaja licem-u-lice, niti klasični marketing. Oman bi bio najzadovoljniji kada bi se o njihovoj zemlji pričalo. Zadovoljni putnik će preneti svoje impresije drugima, i tako će se za zemlju tamjana, Sindbada i velikih planova čuti još više.
Mustafa Al Hinai dobro je upoznat i sa onim što se dešava u Srbiji, posebno u nacionalnoj aviokompaniji.
“Srpska priča je bila previše da se promovišete, svuda po svetu, ali ste ostavili da vam, makar u avijaciji, to radi neko sa strane. To nije dobar pristup. Niko ne može da to uradi umesto vas. Samo vi možete da budete ambasadori svoje tradicije i nasleđa”, govori Al Hinai.
Ponekad je lako staviti Oman u isti koš sa susedima, pošto iz tog dela sveta ponekad ne dolaze samo lepe vesti. Ali, Oman već dugo odlikuje politička stabilnost (recimo, nije zabeležen nijedan teroristički napad, niti je ijedan Omanac pao u kandže fundamentalista) i diplomatske veze koje su skoro pa zapanjujuće: zvanični Maskat nema nikakvih problema u okruženju, naprotiv. Prijatelji su i sa Iranom i sa Saudijskom Arabijom, zamislite, i sa Jemenom i sa Katarom.
“I sa Srbijom i sa SAD”, uz osmeh kaže Al Hinai.
“Njegovo visočanstvo sultan je još 1983. rekao da želi da vidi mapu sveta i da svako bude prijatelj Omana. Te njegove reči uklesane su i na našem novom aerodromu”, dodaje on. “Nije lako živeti u regionu koji je vreo na svaki način, ali mi smo mirotvorci i ponosni smo na to.”
Svega nekoliko nedelja pošto smo razgovarali sa Al Hinaijem, Oman Aviation Group je predstavio novi vizuelni identitet. I to je bila potvrda, ovog puta zvanična, da su ova zemlja i njena avijacija spremne da se otvore prema svetu.
Tako to bude kada se domaći zadatak dobro obavi…
Tagovi
