Iako je juče najavio da odustaje od predsedničke trke, Džozef Bajden ostaje predsednik Sjedinjenih Država i vrhovni komandant vojske narednih šest meseci, do isteka njegovog mandata.
Međutim, Bajden je svoju odluku doneo pod pritiskom, kako njegovih bliskih saradnika i demokrata, tako i njegovih protivnika i birača. Da li to znači, da bi na osnovu te odluke, ostali svetski lideri mogli već da ga otpišu?
Svetski lideri i najviše diplomate se već mesecima pripremaju za korenite promene, koje bi potencijalna administracija Donalda Trampa donela. Svi znaju da su njegovi stavovi „America First“ uglavnom „skeptični“ prema Evropi i „nenaklonjeni“ Ukrajini, piše Gardijan.
Međutim, odustajanje od kampanje koja je krenula nizbrdo može da bude dobra odluka. Na taj način, Bajden možda ima šansu da prenese vlast novoj demokratskoj administraciji. To može da bude slučaj ako njegova stranka uspe brzo da se pregrupiše oko kandidata koji će biti Trampov suparnik u novembru.
„Odustajanje od kampanje Bajdena stavlja u jaču poziciju, jer sada demokrate imaju šansu da produže vlast“, kaže Kori Šejk, direktorka studija spoljne i odbrambene politike na Američkom institutu za preduzetništvo, i bivša zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta za vreme administracije Džordža Buša.
Bajden je, inače, obzanino svoju odluku baš uoči kontroverzne posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Sjedinjenim Državama i njegovog najavljenog obraćanja u Kongresu.
Netanjahu danas leti u SAD, a sutra treba da održi niz sastanaka sa visokim zvaničnicima Bele kuće, koji bi mogli da dovedu do zaključivanja sporazuma o prekidu vatre sa Hamasom ili donošenja odluke o intenzivnijoj vojnoj konfrontaciji sa libanskim Hezbolahom.
Bajdenova administracija teži prekidu vatre u Pojasu Gaze, na šta je već više puta upozorila Netanjahua.
Prošlonedeljnoj Republikanskoj nacionalnoj konvenciji prisustvovao je veliki broj evropskih ambasadora, međutim, nakon Bajdenovog povlačenja, zamah bi mogao da se vrati ka centru.
„Sve strane diplomate su pokušavale da se sretnu sa bivšim predsednikom Trampom i ljudima koji su mu bliski. Međutim, sada će se boriti da se sretnu sa demokratskim izazivačima i otkriju ko bi od njih mogao da postane uticajan“, kaže Šejk.
Netanjahuov sastanak sa podpredsednicom Kamalom Haris je već svakako bio zakazan. To je prošle nedelje najavio Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.
„Ponovo je otvoreno pitanje u kom pravcu će izbori ići“, dodaje Šejk.
Američki predsednički izbori održaće se u ključnom trenutku za čitav svet. U toku su dva rata, u Ukrajini i Gazi, a obe američke strane upozoravaju da Kina postaje sve veći rival u globalnom poretku.
S druge strane, američki partneri iz Evrope, uznemireni su upornošću i istrajnošću Rusije i potencijalnim dolaskom Donalda Trampa na vlast, koji bi štošta promenio. Vašington bi pod Trampom mogao da okrene leđa kontinentu.
„Do danas je donošenje odluka u Jerusalimu, Moskvi, Pekingu ili Teheranu bilo zasnovano na pretpostavci da će se sledeći predsednik Sjedinjenih Država biti Tramp“, kaže dr Konstanca Stelcenmiler, direktorka Centra za Sjedinjene Države i Evropu u Brukingsu.
Sada to nije tako jasno, pitanje se pokreće iznova.
Dr Liana Fiks, saradnica za Evropu u Savetu za spoljne odnose, kaže da će ostali svetski lideri na Bajdena gledati kao na „hromu patku“.
„Zbog činjenice da on odlazi, strani lideri će ga tako i posmatrati, tako da nema smisla da pokušavaju da unaprede odnose ili da rade na bilo kakvim pitanjima sa njim.“
Evropski lideri će verovatno biti frustrirani zbog odlaska Bajdena koji je u velikoj meri predvodilo sukob u Ukrajini, dodaje Fiks.
„Pitanje je da li će američki protivnici kao što su Iran i Rusija pokušati da testiraju snagu i liderstvo Sjedinjenih Država u ovom prelaznom periodu, pojačavanjem eskalacije u Ukrajini ili preko Huta, na primer.“
Rat u Gazi je još jedan test za novu američku vlast. Bajden je više puta, iako podržava Izrael, pozivao na prekid vatre. Međutim, smatra se da bi Trampova administracija bila za agresivniju izraelsku politiku.
„Zapravo, iskreno, ne mislim da on izgleda slabije, jer je već bio u tako užasnoj poziciji“, rekao je jedan visoki evropski diplomata uoči posete Netanjahuu.
Što se Bajdenove moći i integriteta u inostranstvu tiče, ona bi mogla da zavisi od toga kako će njegov naslednik upravljati kampanjom u narednim danima i mesecima. Bajden i ostale demokrate na visokim položajima, podržale su Harisovu, ali to nije definitivno, jer i drugi kandidati mogu da zatraže nominaciju stranke.
Bajden i druge visoke demokrate podržale su Harisa, ali ta podrška nije jednostrana i drugi mogu tražiti nominaciju stranke.
Tagovi
