Testiranje što većeg broja ljudi, mere praćenja kontakata zaraženih koronavirusom i dosledno sprovođenje epidemioloških mera od ključne su važnosti za otvaranje škola tokom pandemije kovida-19, pokazale su dve studije objavljene u časopisima The Lancet Child i Adolescent Health journal.
Da bi se izbegao drugi talas kovida-19, naučnici su analizirali podatke dobijene iz realnog vremena tokom prvog talasa kovida-19 u Novom Južnom Velsu, koji su pokazali je da je bezbedno otvaranje škola moguće uz stroge epidemiološke mere. Naučnici iz Velike Britanije su radili modelovanje, kako bi otkrili da li bi otvaranje škola i koliko uticalo na pojavu drugog talasa pandemije u njihovoj zemlji i došli su do zaključka da bi drugi talas sigurno dostigao vrhunac tokom zime u slučaju da se dovoljno sveobuhvatno i široko ne sprovode pomenute mere.
Odvojena studija u Australiji otkrila je da je nivo prenosa virusa u školama i obdaništima bio nizak uz odgovarajuće stroge mere i da su škole bezbedno funkcionisale.
Deca širom sveta morala su da ostanu kod kuće tokom prvog talasa virusa, dok su vlade pokušavale da spreče prenos. Ipak, zatvaranje škola i karantin mogu da imaju negativne posledice na mentalno i fizičko zdravlje dece i njihovu dobrobit, a potencijalno i povećavaju nejednakost. Zbog zatvaranja ne postoji dovoljno dokaza koji bi pokazali kolika je uloga škola i obdaništa na prenošenje koronavirusa, a većina postojećih dokaza zasnovana je na modeliranju i vrlo mali broj studija koristi podatke iz realnog vremena iz škola. Obe studije pokazuju koliko je važno dalje ispitati stepen prenosa kod dece i tinejdžera.
Studiju modelovanja ponovnog otvaranja škola u Velikoj Britaniji su sprovodili istraživači na Univerzitetu koledž London i Londonskoj školi higijene i tropske medicine, koji su se vodili efikasnošću testiranja, praćenja i izolovanja kontakata. Koristeći demografske i epidemiološke podatke, sa radnog mesta i iz zajednice, autori su modelovali šest različitih scenarija ponovnog otvaranja škola. Oni su u analizu uključili sistem rotiranja sa punim kapacitetom i skraćenim radom škole uz prisustvo polovine učenika u školi tokom naizmeničnih sedmica, svaki provučen kroz tri scenarija testiranja koji podrazujmevaju različite nivoe praćenja i testiranja kontakata. Model je uključivao i opuštanje mera u društvu, za koje su pretpostavili da će pratiti otvaranje škola. Za svaki scenario procenivali su broj novootkrivenih infekcija i smrti kao i efektivni reprodukcijski broj (R).
Rezultati modeliranja pokazuju da bi drugi talas mogao da bude izbegnut većim obuhvatom testiranja i efikasnim praćenjem kontakata i izolacijom. Za efikasno praćenje i izolaciju kontakata, pretpostavljajući da je moguće pratiti 68 odsto kontakata, potrebno je da 75 odsto onih sa simptomima bude dijagnostifikovano i izolovano pod uslovom da se škole vrate u punom obimu u septembru, odnosno 65 odsto ukoliko to bude u rotirajućem skraćenom radnom vremenu. Ako može da se prati samo 40 odsto kontakata, ove brojke mora da se povećaju na 87 i 75 odsto.
Međutim, ako nivoi dijagnostikovanja i praćenja kontakata padnu ispod ovih brojki širom populacije, u ovom slučaju Velike Britanije, ponovno otvaranje škola zajedno sa postepenim opuštanjem mera verovatno će rezultirati drugim talasom koji će dostići vrhunac u decembru ove godine ako se škole otvore u potpunosti u septembru, i u februaru 2021. godine, ako se usvoji rotacioni sistem delimičnog otvaranja.
U bilo kojem od ova dva scenarija s postepenim popuštanjem mera u društvu i nedovoljnim testiranjem, praćenjem i izolovanjem kontakata, drugi talas bi mogao da rezultira reprodukcionim brojem R iznad jedan, upozoravaju autori, dovodeći do infekcije 2 do 2,3 puta veće od prvog talasa kovida-19.
Glavna studija je pretpostavljala da su deca jednako zarazna kao i odrasli, ali je urađen i drugačiji model uz pretpostavku da su deca i mladi zarazni 50 odsto koliko i odrasli. Rezultati su, ipak, ostali isti.
Druga studija u Australiji, koja se sprovodila posmatranjem, pratila je dešavanja u 25 škola i obdaništa u Novom Južnom Velsu od januara do aprila. Naučnici su otkrili da je rizik da će deca i odrasli u tim ustanovama preneti virus na druge veoma nizak kada se dosledno sprovode mere traženja kontakata i upravljanja epidemijom. Iako je 27-oro inficirane dece i nastavnika išlo u škole ili obdaništa, zarazu su preneli na svega 18 ljudi (od ukupno 1.448 kontakata). To potvrđuje da škole i predškolske ne predstavljaju visok rizik za dalje prenošenje koronavirusa tamo gde postoje efikasne strategije testiranja i praćenja kontakata.
Interesantno je pomenuti da je testiranje u podskupinama (u sedam škola), utvrđeno da je stopa prenosa s deteta na dete 0,3 odsto a jedan odsto sa deteta na odraslog. Stopa prenosa sa osoblja na dete je 1,5 odsto, a s osoblja na osoblje 4,4 odsto. Od ukupno 1,8 miliona dece u Novom Južnom Velsu, studija je otkrila samo 98-oro dece s infekcijom, što je 3,2 odsto od svih infekcija, što je potvrdilo nisku stopu bolesti u ovoj grupi. Autori, međutim, upozoravaju da postoje određena ograničenja kada je reč o ovoj studiji, pre svega da je većina testirana nakon otkrivanja simptoma, što sugeriše da su asimptomatski ili blaži slučajevi ostali nezabeleženi, kao i da je većina dece od 22. marta podstaknuta da pohađa školu od kuće.
Tagovi
