To što je Donald Tramp za potencijalnog potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država odabrao Džej Di Vensa, prema pisanju Gardijana, mogla bi da bude „loša vest“ po Evropu.
Britanski list piše o tome kako se od Džej Di Vensa, ukoliko Tramp pobedi na izborima, može očekivati da će voditi takozvanu politiku „Amerika na prvo mestu“, koja bi mogla da kulminira američkim pritiskanjem Ukrajine da pristane na mir s Vladimirom Putinom i Rusijom.
„To je loše za nas. To je užasna vest za Ukrajinu“, rekao je jedan visoki evropski diplomata u Vašingtonu, a prenosi Gardijan. „Vens nije naš saveznik.“
Strane diplomate i posmatrači često su Trampovu politiku nazivali politikom „crne kutije“, zbog toga što je nemoguće sa sigurnošću predvideti kako bi se Tramp ponašao ako bi ponovo došao na vlast. utvrditi šta će nepredvidivi lider uraditi kada bude na vlasti.
S Vensom u ulozi potpredsednika, Trampova administracija bila bi daleko skeptičnija prema Evropi i Ukrajini, podstičući agresivnu trgovinsku i spoljnu politiku.
„Senator Vens je bio jedan od najvećih protivnika novog paketa pomoći Ukrajini prošlog proleća, izražavajući ravnodušnost prema onome što se dešava na istoku Evrope“, kaže za Gardijan Majkl Mekfol, direktor Instituta za međunarodne studije Friman Spogli i bivši ambasador u Rusiji.
„Odabravši Vensa za potpredsednika, Tramp je već nagovestio kako bi spoljnopolitički kurs SAD-a izgledao ukoliko on dođe u Belu kuću. Strategija spoljne politike predsednika Bajdena radikalno se razlikuje od Trampove“, rekao je on.
Vens je javno kritikovao američke pakete pomoći Ukrajini i zalagao se za pregovore sa Rusijom, iako je Ukrajina nedvosmisleno izrazila stav da ni u kakvim pregovorima s Putinom ne želi da učestvuje. Takođe, optužio je Bajdenovu administraciju da „mikroupravlja“ ratom u Izraelu i rekao da bi Amerika trebalo da „omogući Izraelu da zaista završi posao“. Pored svega toga, vatreni je zagovornik ideje po kojoj bi evropske države trebalo više novca da daju NATO-u, što bi značajno rasteretilo SAD.
„Vens je pravi predstavnik novog desnog krila koje uRepublikanskoj stranci uzima zamah. To je krilo mnogo više nacionalistički orijentisano, donekle i protekcionistički, antiimigracijski… Tramp je bio taj koji je u velikoj meri inicirao ovo još 2016. godine, a Vens je postao jedan od kongresnih lidera“, kaže Ema Ešford, viši saradnik programa Reimagining Grand Strategy u Stimson centru u Vašingtonu.
Prema onome što piše Gardijan, najveći donatori Republikanske stranke su snažno podržali Vensov izbor za potpredsednika.
„Vens bi kapitulirao pred Rusijom i žrtvovao slobodu naših saveznika u Ukrajini“, napisala je bivša kongresmenka Liz Čejni.
„Mislim da je smešno što smo fokusirani na Ukrajinu“, rekao je Vens u jednom intervjuu 2022. „Moram da budem iskren sa vama: nije me briga šta će se desiti s Ukrajinom.“
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja je održana u februaru, Vens je Evropi uputio ono što su njegovi zaposleni nazvali „pozivom za buđenje“, poruku u kojoj je umanjio pretnju koju predstavlja Putin, dodajući da SAD ne mogu da proizvedu oružje neophodno za ukrajinski nastavak rata.
„Ne mislim da je Vladimir Putin egzistencijalna pretnja Evropi, a u meri u kojoj jeste, to opet sugeriše da Evropa mora da zauzme agresivniju ulogu u sopstvenoj bezbednosti“, rekao je Vens.
Vens je takođe rekao da ne veruje da bi SAD trebalo da se povuku iz NATO-a ili da „napuste Evropu“, ali i da bi Vašington trebalo da se „okrene“ Aziji, što znači agresivnijoj politici obuzdavanja Kine.
„Sjedinjene Države moraju više da se fokusiraju na istočnu Aziju“, rekao je on. „Ona je budućnost američke spoljne politike u narednih 40 godina i Evropa toga mora postati svesna.“
Tagovi
