Kako brinuti o sebi svakog dana u godini?

Piše: Ljubica Bogetić, psihoterapeut, DokTok psihoterapeut

Obično se ljudi oslanjaju na stav da sebe volimo onoliko koliko smo bili voljeni u detinjstvu… Ali šta da rade oni koji nisu bili voljeni u detinjstvu, ili bar ne na adekvatan način odnosno onako kako je njima bilo potrebno… Mnogima su bili zadovoljena fizičke potrebe, ali ne i psihološke i emotivne… Da li to znači da oni ceo život treba da provedu tugujući zbog onoga što nikada nisu imali ili mogu kao odrasle osobe da nauče kako da vole, poštuju i brinu o sebi, svojim osećanjima i svom mentalnom zdravlju…

Pored svega svakodnevno smo okruženi lošim vestima i dogadjanjima koji mogu da budu okidač za pokretanje lošeg raspoloženja i anksioznosti.

Evo nekoliko korisnih saveta kako da brinete o sebi i svom mentalnom zdravlju…

• Prihvatite sebe – znači prihvatiti sebe bezuslovno u svakom smislu i kada ispunjavate sve uslove i kada ne ispunjavate, bez obzira kako izgledali, kako se osećali i koliko bili uspešni… svaki čovek je jedinstven i neponovljiv na ovoj planeti i kao takav zaslužuje ljubav, prihvatanje i poštovanje.
• Oprostiti sebi – znači imati dozvolu na grešku, razumeti suštinski sebe i gledati sebe kao vredno ljudsko biće koje ima pravo da pokreši i da iz greške uči.
• Izdvojiti vreme za sebe – raditi stvari koje nam prijaju, što podrazumeva oslušnuti sebe, šta volimo ili ne volimo, u čemu uživamo, šta nam prija…kako volimo da provodimo slobodno vreme…
• Biti u kontaktu sa svojim osećanjima – redovno se zapitati kako smo, kako se osećamo, šta nam to osećanje poručuje, šta možemo da uradimo da se osećamo bolje…
• Preuzimati odgovornost za sebe – to znači posmatrati sebe kao odraslu osobu koja može da vodi računa o sebi, koja ne krivi prošlost i druge ljude što nešto nije uspela, već preuzima odgovornost i radi sve što može u tom trenutku da pomogne sebi. To su ljudi koji jasno komuniciraju sa drugima, mogu da traže pomoć od drugih, ali ne očekuju da drugi brinu o njima kao o detetu…
• Dozvoliti sebi da kažete NE – kada brinemo o sebi znači da možemo slobodno da iskažemo svoje misli, želje i potrebe… možemo i da odbijemo nešto što procenimo da ne možemo da uradimo… Ali većini je teško da odbiju, jer se boje da će drugi da se naljute, ili da će ih odbaciti… Ako vas neko poštuje i  stalo mu je da se osećate dobro i neće se naljutiti ako ne možete da uradite nešto što od vas traži…
• Smanjiti komunikaciji sa ljudima zbog kojih se osećamo loše – ponekad ljudi iz bliskog okruženja mogu da budu izuzetno toksični po nas, a nije moguće sasvim prekinuti odnos kao sa poznanicima. To su obično ljudi koji mnogo kritikuju, zameraju, napadaju, ili pak su često u ulozi žrtve i izazivaju osećaj krivice… u žargonu ih nazivamo energetski vampiri i zaista oduzimaju dosta energije koja može da se mnogo kreativnije iskoristi. Veština je naučiti ovakvim ljudima postaviti granice i sačuvati svoje mentalno i fizičko zdravlje…
• Povećati druženje sa prijatnim i podržavajućim ljudima – kada smanjimo komunikaciju sa toksičnim ljudima ostaje nam više energije i vremena da provodimo sa ljudima koji nas motivišu, od kojih možemo nešto da naučimo ili čujemo nešto korisno, pored kojih se osećamo lepo i prijatno…
• Svakodnevno raditi neku aktivnost koja je dobra za nas – obično tokom dana ima puno zadataka koje moramo da uradimo kao što su poslovne i kućne obaveze. Za trenutak se zapitajte šta je to dobro, korisno i važno za nas, a nije obavezno….? Kada budete znali šta je to za vas važno, stavićete ga na listu prioriteta pored onih hitnih obaveznih stvari…. to su obično stvari koje nas pune energijom i donose nam osećaj zadovoljstva.
• Imati svoj hobi i odvajati vreme za njega – puno ljudi je imalo neki hobi u detinjstvu, neki su to spoznali tek kasnije u odraslom dobu, a neki jos uvek nisu spoznali… Oni koji imaju aktivnost koju vole znaju koliki je to životni ventil, koliko to može da ih opusti od svakodnevnog stresa i da im osećaj sigurnosti, zadovoljstva i prijatnosti.
• Fizička aktivnost – nauka je dokazala da posle bavljenja bilo kojim fizčkom aktivnošću oko sat vremena, počinje da se proizvodi određeni hormoni zadovoljstva. Ti hormoni su odgovorni za naše psihoemotivno stanje. Oni koji redovno nešto treniraju znaju vrlo dobro da ako su bili zbog nečega lošijeg raspoloženja, nakon treninga im se raspoloženje znatno poravi.

• Boravak u prirodi – kao i fizička aktivnost i boravak u prirodi izazivaju prijatne emocija, opušta i svakako utiče na zdravlje.
• Smanjiti neprijatne informacije na društvenim mrežama – gotovo svi kada otvore društvene mreže odmah vide nekoliko loših vesti dnevno. To svakako utiče na raspoloženje čak i kod veoma zadovoljnih ljudi. Važno je da shvatimo da u nekoj meri možemo da utičemo na sadržaje koji nam se pojavljuju. Za početak možemo da više pratimo one osobe i teme koji nam prijaju i izazivaju prijatne emocije, a da manje pratimo one koji nam nam izazivaju neprijatne emocije. Možemo da blokiramo one medije i sadržaje koje ne želimo da čitamo… Možda ne možemo u potpunosti da se oslobodimo negativnih informacija i i načelno treba da budemo informisani, ali možemo to da smanjimo i povećamo pozitivne vesti.

Ukoliko želite da razgovarate sa stručnjakom, DokTok psiholozi i psihoterapeuti su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.