Kako se globalna ekonomija pokreće i pokušava da za sobom ostavi pandemiju, tako počinje borba za mlade i sposobne. Sa brzim dobijanjem viza i obećanjima o stalnom prebivalištu, mnoge bogate države koje predvode oporavak šalju jednu poruku obučenim imigrantima širom sveta: Ima posla. Sada.
U Nemačkoj, kojoj prema zvaničnim podacima nedostaje 400.000 novih imigranata godišnje, za poslove iz najšireg mogućeg dijapazona, od profesure do popravke klima-uređaja, donesen je novi zakon koji ubrzava dobijanje radnih dozvola i omogućava strancima da šest meseci borave u zemlji u potrazi za poslom.
Kanada planira da omogući boravište za 1,2 miliona novih imigranata do 2023. godine. Izrael je zaključio ugovor o dovođenju zdravstvenih radnika iz Nepala. A u Australiji, čijim rudnicima, bolnicama i kafićima nedostaju vredne ruke nakon skoro dve godine zatvorenih granica, vlada planira da udvostruči broj imigranata koji će legalno moći da dođu na kontinent.
Globalna trka da se privuku stranci koji imaju znanje i obrazovanje trebalo bi da smanji posledice pandemije.
Kovid je naterao mnoge ljude da odu u penziju, da daju otkaze, ili jednostavno da se ne vrate na posao. Ali efekti su mnogo dublji. Time što je mnoge osobe naterala da ostanu u svojim zemljama, pandemija je samo napravila demografsku neravnotežu još očiglednijom – sve starije bogate nacije nemaju dovoljno radnika, dok države u kojima živi mnogo mladih ljudi jednostavno nemaju radna mesta.
Novi pristupi za rešavanje ove diskrepance uticaće i na svetsku debatu o imigraciji. Evropske vlade i dalje nemaju jedinstven odgovor na tražioce azila. U Sjedinjenim Državama, imigraciona politika se ne miče sa mrtve tačke, a u fokusu je i dalje granica sa Meksikom, gde je zabeležen rekordan broj pritvorenih osoba. Pa ipak, mnoge razvijene nacije pokreću velikodušnije, efikasnije i sofisticirane programe da privuku strance i da im pomognu da postanu bitni i stalni delovi njihovih društava.
„Kovid je ubrzao promene“, kaže Žan-Kristof Dimon, čelnik istraživanja za međunarodnu migraciju u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). „Države su počele da shvataju važnost migracija i imigranata.“
Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki Nedeljnik od četvrtka, 9. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
