Od Drugog svetskog rata do danas američki interesi bili su uvijeni u oblande međunarodnih pod izgovorom da je globalna supremacija jedina alternativa za američki izolacionizam. Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući predstavlja raskid sa tom tendencijom i povratak nacionalističkoj interpretaciji američkih interesa. Tolstoj je bio u pravu: lideri ne stvaraju istoriju, oni su njen proizvod. Tramp je poslednji u nizu. Iza njegove pobede nalazi se svest Amerikanaca da je neophodno da redefinišu odnose unutar samih SAD, ali i sa ostatkom sveta.
Tramp je ušao u istoriju kao prvi predsednik SAD sa pravosnažnom presudom i ta mrlja će ostati bez obzira na pokliče da samo američki narod može da mu sudi. Pre Trampa samo je predsednik Julisiz Grant bio hapšen, ali za mnogo bezazlenije stvari, obožavao je da juri kočijama i da se trka sa prijateljima po ulicama Vašingtona. Proslavljeni general se provukao sa mandatnom kaznom od 20 dolara koja bi danas vredela oko 500 dolara.
Velika je razlika između Trampa od pre osam godina i današnjeg. Istina je da je Donald iz 2016. godine bio mlađi, energičniji, britkiji, ali sada tačno zna šta želi i u novoj administraciji ima tek par važnih figura koje nisu totalno odane Trampu, za razliku od prvog mandata kada je morao da se suočava sa Matisom, Boltonom, Tilersonom, Pompeom…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
